Ježeve često srećemo u našim šumama i baštama. Takođe mogu da se nađu i u prodavnicama kućnih ljubimaca. Opisano je 12 vrsta koje pripadaju familiji ježeva od kojih se samo dve gaje kao kućni ljubimci i to evropski jež (Erinaceus Europaeus) i afrički pigmejski patuljasti jež (Atelerix albiventris).
Evropskog ježa srećemo po šumama, parkovima i baštama širom evropskog kontinenta.
Glavnu odbranu ježevima daju bodlje koje su raspoređene po leđima. Imaju sposobnost da se sklupčaju i da na taj način zaštite noge, lice i mek stomak. Osim za odbranu bodlje im služe i za prikupljanje hrane i materijala za građenje skloništa (brloga). Oni spretniji uz pomoć bodlji mogu da ulove i poneku zmiju ili guštera.
Ježevi su samci, mada pojedini mužijaci mogu da žive sa 2-3 ženke u haremu. Imaju male oči, i uglavnom se oslanjaju na dobro razvijen njuh i sluh.
Takođe imaju dobro razvijen „jezik“ uz pomoć koga komuniciraju sa drugim ježevima.
Smeštaj ježeva
- Minimalan prostor za smeštaj jednog ježa ne bi trebao da bude ispod 2x2m. Zidovi bi trebalo da budu dovoljno visoki ( 50-70cm) kako bi im onemogućili da pobegnu. Na podu bi trebao da se nalazi absorbujući sloj od starih novina, recikliranog papira ili kartona na koji se stavlja piljevina i/ili pelet od drveta ili slame. Treba izbegavati žičane podove jer mogu da dovedu do žuljeve i drugih povreda. Ukupna debljina podloge bi trebala da bude 7-10cm.
- Ježevi se mogu naučiti da koriste posude u kojima obavljaju nuždu pa im treba obezbediti i napuniti običnim peskom ili posipom za mačke bez veštačkih mirisa. Čišćenje kaveza i ovih posuda treba da bude redovno ( na svakih 3-5 dana ) kako bi se izbegla pojava kožnih oboljenja.
Veoma je nebezbedno da se u prostoru u kome borave ježevi nađu kanapi ili neki drugi trakasti plastični materijali koji mogu da se obmotaju oko njihovog tela ili ekstremiteta.
Sklonište ili brlog, je takođe potrebno obezbediti i ono treba da bude jedva nešto veće od samog ježa. U tu svrhu najbolje su zaobljene kutije i kofice, vodovodne cevi dijametra 10-15cm koje su na jednom kraju zatvorene ili stare saksije. Nameštaj od lišća i grančica će urediti i doneti sam vlasnik skloništa. U zimskim mesecima treba obezbediti debelu izolaciju od lišća ili slame ukoliko se ježevi čuvaju van kuće kako bi mogli udobno i bezbedno da utonu u zimski san. Pored skloništa u prostoru može da se nađe bazen za kupanje i veći kamen na kome stanar može da održava higijenu svojih noktiju i krzna. Temperatura okoline bi trebalo da bude između 24 i 27 °C. Ispod te temperature stepen aktivnost im opada a sa njim i imunitet. Ako prosečna dnevna temperatura padne ispod 18 °C ježevi polako ulaze u zimski san.
Ishrana ježeva
Ježevi su svaštojedi, ali najviše vole da jedu insekte, gliste i drugu „mesnatu hranu“. Imaju 36 zuba koji su karakteristično raspoređeni. U prirodi jedu mrave, gusenice, gliste, crve, žabe, guštere, zmije, jaja i mladunce od ptica, male glodare, voće, razno korenje i pečurke.
Kao i kod drugih vrsta potrebe u kalorijama i hranljivim materijama variraju u zavisnosti od starosti, reproduktivnog statusa, pola i mogućnosti i obima fizičke aktivnosti. Ježevi su po prirodi skloni gojenju, koje obavezno nastaje kada se hrane isključivo hranom koju vole – insekti i meso. Ovakva ishrana je siromašna u kalcijumu pa se javljaju i problemi sa paratiroidnom žlezdom. Nedostatak kalcijuma se može nadomestiti ishranom sa gotovom hranom za mačke koja bi trebala da bude sa redukovanim kalorijama. Granulirana hrana za mačke takođe pomaže i u održavanju oralne higijene. Ježevima treba izbegavati davanje lešnika, badema i drugih orašastih plodova pošto mogu da im se zaglave između zuba i desnih i da naprave ozbiljan problem unutar usne duplje. Vole da piju i mleko ali njegova upotreba može dovesti do pojave proliva. Gotova industrijska hrana za ježeve se ne proizvodi pošto još uvek nije u potpunosti proučena ishrana i metabolizam ovih malih sisara. Od čvrste granulirane hrane najbolje im je davati mačiju hranu, hranu za lasice, hranu za ptice koje su u mitarenju ( bogata je belančevinama iz jaja) ili hranu za insektivore u kombinaciji sa svežim mesom, insektima, glistama, povrćem, pečurkama i voćem.
Voda bi trebalo da bude stalno dostupna i da se jedanput dnevno promeni kako bi bila sveža.
Posude za hranu i vodu bi trebale da budu teške ( od keramike), i po mogućnosti pričvršćene za podlogu kako ih njihovi bodljikavi vlasnici ne bi prevrnuli.
Količina hrane koju jedan jež od 500g pojede za 24sata je otprilike 2-3 kafene kašičice granula, 1 kafena kašičica voća i povrća i 1 kafena kašikica insekata ili mesa.
Ova količina se drastično povećava u periodu pripreme ježeva za zimski san kada stvaraju zalihe koje su im potrebne tokom zime, u periodu parenja, trudnoće i dok mladunci sisaju.
Naši pacijenti:
