28. фебруара 2020.
LEIŠMANIOZA
Leišmanioza je zoonoza, odnosno prenosi se na ljude, pri čemu su inficirani psi rezervoari ove bolesti .
Leišmanioza je protozoalna infekcija koja je rasprostranjena u oblasti mediterana. Spada u vektorski prenosive bolesti, prenose je papadaći ( vrsta komaraca ), hematofagni insekti u kojima se odvija jedan deo razvojnog ciklusa ove protozoe. Uzročnik leišmanioze je Leishmania infantum. Psi, lisice, vukovi i šakali predstavljaju rezervoare ove infekcije. Pošto je primećen i određeni broj slučajeva leišmanioze kod pasa koji nisu bili izloženi ovim hematofagim insektima predpostavlja se da su mogući i drugi načini prenošenja ( ujed drugih pasa, preko posteljice sa majke na mladunce, transfuzijom, preko hrane i vode..). Mačke retko oboljevaju od ove bolesti.
KLINIČKA SLIKA LEIŠMANIOZE
Manifestacija ove bolesti može biti lokalna-kožna forma i generalizovana-sistemska. Svi psi koji su zaraženi ne moraju pokazivati simptome zbog čega izuzetno važno raditi preventivne testve na sistematskim pregledima.
Najčešća forma koja se sreće je kožna i manifestuje se gubitkom dlake, pojavom ulcera i čvorića na koži. Predilekciona mesta su glava, uši i njuška. Promene na koži najčešće ne izazivaju svrab. Pored ove forme javlja se i sistemska forma gde se sreće gubitak težine, uvećani limfni čvorovi, pospanost, slabost, nezainteresovanost za igru, šepanje, dijareja i oštećenja oka. U nekim slučajevima je primetan preteran rast noktiju, tzv. „fakirski nokti“.
Kod mačaka se uglavnom javljaju iste promene na koži mada se mogu videti i ostale sistemske promene kao i kod pasa.
DIJAGNOZA LEIŠMANIOZE
Danas su u upotrebi brzi serološki testovi koji daju pouzdane rezultate. Pored ovih testova rade se i bojeni krvni razmazi, mikroskopski pregledi punktata uvećanih limfnih čvorova i promena na koži kao i utvrđivanje DNK uzročnika PCR metodom.
Pored ovih specifičnih testova uek je potrebno uraditi krvnu sliku, osnovne biohemijske parametre iz krvi kao i analizu urina kako bi se dobila objektivna procena pacijenta i kako bi terapija bila adekvatno propisana sa što manje štetnih i negativnih posledica. Kod ljubimaca obolelih od jedne vektorske bolesti uvek postoji mogućnost da su oboleli još od neke kao što su srčani crv, erlihioza, anaplazmoza i lajmska bolest, pošto nisu podvrgnuti preventivnoj zaštiti od vektora
TERAPIJA LAIŠMANIOZE
Psima se sprovodi kombinovana terapija koja se sastoji od lekova na bazi antimona u kombinaciji sa alopurinolom koja traje 3-4 nedelje nakon čega se nastavlja samo sa alopurinolom narednih 6 meseci ili duže.
Kod mačaka nije propisan određeni protokol već se ovi lekovi propisuju u skladu sa kliničkom slikom i odgovorom obolele mačke na terapiju.
I kod pasa i kod mačaka potporna terapija u cilju jačanja imuniteta i opšte kondicije je od izuzetnog značaja za oporavak.
PROGNOZA KOD LEIŠMANIOZE
Tretman koji se sprovodi ne dovodi do izlečenja, u toku života javljaju se remisije u nepravilnim vremenskim intervalima na koje treba odreagovati adekvatnom terapijom. Ovi ljubimci predstavljaju nosioce bolesti i rezervoar kako za infekciju drugih ljubimaca tako i ljudi.
PREVENTIVA I NEGA LEIŠMANIOZE
Preventiva u vidu uzimanja lekova za lečenje leišmanioze se savetuje vlasnicima i psima koji na letovanje idu u endemska područja. Takođe preparati koji imaju repelentno dejstvo ( ogrlice i spot-on) su obavezni u sezoni ( april-novembar) pošto pružaju zaštitu i od drugih vektorski prenosivih bolesti (srčani crv, erlihioza, anaplazmoza i lajmska bolest).
Kod pasa koji su na terapiji i kod kojih je došlo do prestanka simptoma, repelenti su potrebni kako da spreče prenošenje leišmanioze ( pošto oni predstavljaju izvore i rezervoare infekcije) tako i da spreče infekciju sa drugim vektorski prenosivim bolestima. Testovi se rade minimum jedanput u šest meseci, a popotrebi i češće, kao bi se na vreme otkrila eventualna remisija bolesti.
I za zdrave i za obolele pse idealno je da ne borave na otvorenom prostoru u periodu od zalaska pa sve do izlaska sunca, već da borave u objektima koji imaju mrežice koji štite od insekata.
Tekst priredio
Dr Dragutin Smoljanović,dvm
