Leishmanijaza

Leišmanijaza: osnovne informacije

Opis:

Prikaz parazita Leishmania i peščane muve, ključnih faktora u prenosu leishmanioze.

Leishmanijaza je grupa sistemskih (generalizovanih) ili kožnih bolesti koje pogađaju pse, a ređe mačke. Javlja se širom sveta, najčešće u mediteranskom basenu, na Bliskom istoku i u Južnoj Americi. U Sjedinjenim Američkim Državama prisutna je posebno kod lisičara.

Uzročnik leishmanioze

Leishmanijazu izaziva nekoliko vrsta jednostaničnih, protozoalnih parazita roda Leishmania, koje prenose peskolike mušice. Psi su važan rezervoar za određene vrste Leishmania parazita. Postoje i drugi mogući načini prenošenja, uključujući direktan kontakt, ugrize, ingestiju, transfuziju krvi i prenos sa majke na potomstvo (kongenitalno).

Pesak muva, poznata kao prenosilac leišmaniaze, uvećana prikazana dok se hrani.

Klinički znaci leishmaniose

Ne pokazuju svi zaraženi psi kliničke znakove, a oni mogu biti blagi do teški (uključujući smrt). Najčešći simptomi su lezije na koži, povećani limfni čvorovi, gubitak težine, letargija, šepanje, smanjenje aktivnosti, dijareja i lezije na očima. Kod pasa su česti gubitak dlake i ljuskava koža, ulceracije na nosu ili ušima i ponekad čvorići na koži. Lezije kože obično nisu svrbljive. Kod mačaka su lezije slične kao kod pasa, a retko se javljaju i lezije na očima, te zahvaćenost koštane srži, jetre, slezine i limfnih čvorova.

Dijagnoza laishmanioze

Za dijagnozu se koriste razni testovi: kompletna krvna slika (anemija, nizak broj trombocita), biohemijski panel (povišeni globulini, niski albumin), analiza urina (gubitak proteina), mikroskopski pregled aspirata ili biopsija lezija, PCR testovi na DNK parazita, testovi na antitela, rendgenski snimci i ultrazvuk abdomena.

Lečenje i praćenje leišmanije

Lešmanija tretman

Kod pasa je uobičajena kombinovana terapija antimonijum-baziranim lekovima (kao što su meglumin antimonat ili natrijum stiboglukonat) i alopurinolom tokom 3-4 nedelje, nakon čega se alopurinol nastavlja šest meseci ili neograničeno. Kod mačaka najbolji tretman nije definisan, ali se koriste antimonijalni preparati.

Nega nakon lečenja obolelih pasa od lešmanije

Ilustracija ciklusa prenošenja leišmanioze prikazuje komarca kao vektor, različite domaćine, uključujući ljude, i ćelijske promene tokom infekcije.

Tokom terapije životinje se redovno kontrolišu laboratorijskim testovima, a po završetku lečenja preporučuju se kontrole svakih 6 meseci zbog mogućih relapsa. U endemskim područjima, preporučuje se upotreba insekticidnih ogrlica i izbegavanje izlazaka pasa u vreme kada su peskolike mušice najaktivnije.

Prognoza leišmanije

Lečenje nije kurativno, recidivi su česti, i često je potrebna produžena ili doživotna terapija.

Informacije za javno zdravlje

Leishmanijazu prenose peskolike mušice i zaraženi psi mogu predstavljati izvor infekcije za njih, zbog čega je važno da zaraženi psi budu tretirani i pod stalnim nadzorom.

Da li se leišmanija prenosi na ljude?

Da, leišmanija je zoonoza, prenosi se na ljude. Ljudi najčešće obole od kožne forme ali nisu retki i teži slučajevi sistemske bolesti.

Leishmanijaza

Priredio: Dr Dragutin Smoljanović, dvm

Veterinarska ambulanta Guta