Bartoneloza — bolest mačijeg "ogreba"

Bartoneloza — bolest mačijeg "ogreba"

Bartoneloza — bolest mačijeg "ogreba" je bakterijska infekcija koju prenose buve i krpelji, od koja mogu oboleti mačke, psi i druge vrste životinja. Kod mačaka obično prolazi neprimetno, dok kod pasa može dovesti do ozbiljnijih stanja, uključujući zapaljenje srčanog zaliska.

U nastavku vam donosimo praktičan i stručan vodič o bartonelozi — kako se prenosi, koji su simptomi, kako se dijagnostikuje i leči, te kako najbolje zaštititi svog ljubimca.

Šta je bartoneloza?

Bartoneloza je infekcija izazvana gram-negativnim bakterijama iz roda Bartonella. Najčešće se prenosi sa buva i krpelja na životinju. Direktan prenos između životinja nije dokazan, ali kontakt sa parazitima značajno povećava rizik od infekcije.

Ko najčešće prenosi bakteriju?

• Mačke — primarni prenosioci Bartonella henselae

• Psi — mogu oboleti, ali ređe prenose bakteriju

• Buve i krpelji — glavni prenosioci na ljubimce

Simptomi bartoneloze kod mačaka

Većina mačaka ne pokazuje nikakve simptome, ali kod osetljivih jedinki mogu se javiti:

• povišena temperatura, letargija, gubitak apetita

• otok i uvećanje limfnih čvorova

• upala oka (uveitis)

• bolovi u mišićima

• ređe — neurološki simptomi

• kod malog broja mačaka: upala srčanog zaliska

Simptomi bartoneloze kod pasa

Psi obično pokazuju izraženije kliničke simptome:

• endokarditis (upala srčanog zaliska, najčešće aortnog)

• stvaranje granuloma u različitim tkivima

• neurološki poremećaji

• dugotrajna malaksalost i gubitak energije

Dijagnostika bartoneloze

Dijagnostika bartoneloze može biti zahtevna jer životinje mogu biti hronični nosioci bez simptoma. U veterinarskoj praksi se koristi kombinacija sledećih metoda:

• PCR test – najpouzdanija metoda

• testovi antitela – pokazuju prethodnu izloženost bakteriji

• kompletna analiza krvi

• biopsije limfnih čvorova

• CT ili MRI kod sumnje na neurološke komplikacije

Lečenje bartoneloze

Lečenje najčešće uključuje:

• upotrebu antibiotika tokom 4–6 nedelja

• praćenje simptoma i kontrolne preglede

• kod teških slučajeva — podrška terapijom za srce ili nervni sistem

Asimptomatske životinje se ne leče rutinski, osim ako postoje jasne medicinske indikacije.

Prevencija — najbolja zaštita

Pošto ne postoji vakcina za bartonelozu, prevencija je ključna:

• redovna zaštita od buva i krpelja

• održavanje higijene ljubimca

• izbegavanje ogrebotina i ujeda mačaka

• rutinski veterinarski pregledi

Bartoneloza — bolest mačijeg "ogreba"

ČPP - Često Postavljana Pitanja u vezi bolesti mačijeg ogreba

Da li je bartoneloza opasna za ljude?

Da. Bartonella henselae, najčešći uzročnik kod mačaka, odgovorna je za tzv. „bolest mačje ogrebotine“ kod ljudi. U većini slučajeva bolest je blaga, ali kod dece, starijih osoba i imunokompromitovanih pacijenata može biti ozbiljna.

Kako se ljudi najčešće zaraze?

• ogrebotina ili ujed mačke

• kontakt sa zaraženom krvlju

• indirektno — preko buva koje prenose bakteriju između mačaka

Koliko dugo traje infekcija kod pasa i mačaka?

Kod mnogih mačaka infekcija može biti dugotrajna ili hronična, bez simptoma. Kod pasa simptomi se javljaju kada bakterija izazove upalu srca ili stvaranje granuloma.

Može li bartoneloza biti hronična?

Da. Bartonella bakterije mogu da opstanu u organizmu mesecima ili čak godinama, posebno kod mačaka, bez vidljivih znakova bolesti.

Kada treba posetiti veterinara zbog sumnje na bartonelozu?

Preporučujemo pregled kod veterinara ako primetite:

• iznenadnu letargiju ili gubitak apetita

• uvećane limfne čvorove

• crvenilo ili promene u očima

• neobjašnjiv gubitak težine

• kod pasa — kašalj, zamaranje, ubrzano disanje (mogući znakovi endokarditisa)

Uvek je bolje reagovati ranije, jer pravovremena dijagnostika značajno poboljšava ishod lečenja.

Koje životinje su najpodložnije infekciji?

Najveći rizik imaju:

• mačke koje izlaze napolje

• životinje koje nisu zaštićene od buva i krpelja

• mladi ljubimci

• životinje sa oslabljenim imunitetom