Lasice ili feretke su postale kućni ljubimci pre više od 2000 godina. Osim što su svojom igrom, ponašanjem i privrženošću za čoveka plenile i privlačile pažnju, koristile su se i u lovu na zečeve kao i za kontrolisanje populacije miševa i pacova u gradskim sredinama i na brodovima tokom prekookeanskih putovanja. U poslednjih 70 godina predstavljaju skoro nezamenjiv modeu skoro u svim u bio-medicinskim istraživanjima. Vrste lasica Domaća lasica- Mustela putorius furo pripada rodu mesojeda i poznata je još i pod nazivom feretka i livadska mačka. Lasice imaju dugo vretenasto telo, sa kratkim mišićavim nogama, dugačak rep, male oči i kratke uši. Kada su budne veoma su aktivne, non-stop istražuju okolinu i uvek su spremne za igru. 25% dana provode u budnom stanju dok 75% dana dremaju i spavaju. Po prirodi, lasice su veoma radoznale i njuhom veoma živahno istražuju i najuže „hodnike“ i „tunele“ koji se nalaze u kući iza i ispod nameštaja. Ovu mogućnost im pruža njihovo izduženo , savitljivo i vretenasto telo.
Postoji nekoliko varijeteta u boji lasica koji se mogu naći u prodavnicama kućnih ljubimaca. Najčešće se nalaze lasice koje su krem boje sa tamnom glavom, njuškom, šapama i repom. Takođe mogu se naći i bele lasice, boje cimeta, srebrne boje koje se rađaju kao tamno sive sa belim stomakom. Postoje varijeteti sa belim šapama koji se nazivaju „rukavice“ i varijeteti sa belim glavama koji se nazivaju „pande“.
Primećeno je da kada se pare bele lasice sa srebrnim u leglu se javlja dosta mladunaca sa genetskim poremećajima.
Zdrave lasice se linjaju dva puta godišnje. Preko leta imaju kratko i retko krzno, dok zimi dobijaju bujno, paperjasto i dugačko krzno. Telesna težina zimi može biti za 40% veća nego leti. Paradoksalno, kastrirani mužijaci lasica su lakši od onih nekastriranih.
Smeštaj i okolina Lasice se mogu čuvati i u kući i napolju. Ako se drže napolju treba ih zaštititi od ekstremno nisih i ekstremno visokih temperatura. Ukoliko se čuvaju u kavezu, kavez ne bi trebalo da bude od stakla, zato što se na taj način ne može postići adekvatna ventilacija, a koja im je preko potrebna kako bi održavali termoregulaciju, uzimajući u obzir da nemaju znojne žlezde. U kućnim uslovima lako nauče da koriste posude sa peskom kao toalet. Takođe veoma uspešno mogu da se šetaju uz pomoć povodnika i ogrlice ili ama. Bilo da žive napolju ili u kući potrebno im je mirno i tamno mesto u kome se nalazi nea stara majca, jastuk ili ćebe kako bi imali svoj prostor za spavanje i odmor. Igrače su dobrodošle, treba samo izbegavati vunaste i penaste igračke zato što često završavaju kao strano telo u želucu i crevima. Odličan „nameštaj“ u prostoru u kome borave čine kartonske i plastične cevi različitih prečnika i dužina. Ovaj „nameštaj“ predstavlja poligon za igru i vežbanje. Ukoliko se lasice slobodno kreću po kući treba dodatno obezbediti sve otvore koji bi potencijalno mogli da posluže za bekstvo. Ishrana Lasice su isključivi mesojedi, i kao tave zahtevaju hranu koja je bogata proteinima i mastima. Mogu se hraniti valitetnom hranom za mačiće ili posebno napravljenom hranom za lasice koja se nalazi u granulama. Hrana za pse i lošija hrana za mačke sadrži proteine biljnog porekla koji dovode do stvaranja i pojave ristala u mokraćnoj bešici. Voda bi trebalo stalno da bude dostupna lasicama. Lasicama tokom zime, i u sezoni linjanja zbog mogućnosti nakupljanja loptica od dlake u digestivnom sistemu, treba preventivno davati 2-3 puta nedeljno pastu za izbacivanje dlaka. Preventiva i najčešće bolesti Lasice se obavezno vakcinišu protiv štenećaka i besnila jedanput godišnje. Štenećak je neizlečiv kod lasica i izaziva smrtnost od 100%. Taođe lasicama treba redovno proveravati stolicu na parazite(jedanput u tri meseca) i po potrebi davati antiparazitse lekove. Lasice mogu biti infetirane i buvama i rpeljima. Preventiva protiv srčanih crva se daje takođe u sezoni kada se pojavljuju komarci. Jedina životinjska vrsta, osim ostalih primata, koja može da oboli od virusa influence ( virus koji izaziva grip ) je lasica. One takođe mogu i preneti ovaj virus na čoveka. Pored besnila, virusne bolesti od koje mogu oboleti svi sisari, feretke mogu ljudima preneti još i šugu, gljivične infekcije, đardiju i salmonelu.
Comments