Kućni ljubimci nisu uzimani ozbiljno u očima većine srpskih sudova. U stvari, dodeljuje im se ista pravna težina kao i tosteru. Da li ovo počinje da se menja?
Razvod može biti izazovan ne samo za supružnike, već i za njihove ljubimce. U mnogim slučajevima, pitanje o tome kome će pripasti pas može biti komplikovano. Zakoni o ovom pitanju variraju od jedne države ili zemlje do druge.
Neki sudovi smatraju kućnog ljubimca vlasničkom imovinom koja se deli na isti način kao i ostala imovina u procesu razvoda. Drugi pak uzimaju u obzir najbolji interes ljubimca i donose odluke koje se zasnivaju na dobrobiti životinje.
Zakonodavstvo i pristup sudova prema kućnim ljubimcima u Srbiji dugo vremena nisu pridavali veliki značaj njihovom statusu tokom procesa razvoda ili vlasničkih sporova. U mnogim slučajevima, ljubimci su smatrani imovinom, često tretirani samo kao objekti, a ne kao živa bića sa svojim potrebama i emotivnim vezama sa vlasnicima.
Međutim, postoje pomaci ka promeni ovog pristupa. Pokrenuti su razgovori i inicijative kako bi se zakonski položaj kućnih ljubimaca poboljšao. Neki sudovi počinju da prepoznaju važnost emocionalne veze između vlasnika i ljubimca, uzimajući u obzir dobrobit životinje prilikom donošenja odluka o vlasništvu..
Ova evolucija u pravnom pristupu prema ljubimcima ukazuje na pomak ka prepoznavanju njihove važnosti u životima vlasnika i potrebi da se prilikom pravnih odluka o razvodu ili vlasničkim sporovima uzme u obzir i dobrobit samih ljubimaca. Ipak, ovo je proces koji zahteva dalje usklađivanje zakona i promenu svesti kako bi se osigurala bolja zaštita i briga o kućnim ljubimcima u pravnom sistemu.
Izazovi razvoda vezani za kućne ljubimce
Dodatni izazov u razvodu predstavlja i činjenica kada su tu prisutna i deca, pogotovu kada se radi o deci uzrasta do 6 godina. Poznato je da deca u nižem uzrastu ne prave emotivnu razliku između sebe, roditelja, braće,sestara i kućnih ljubimaca.
U mnogim slučajevima, supružnici sami postignu sporazum o tome kome će pripasti pas nakon razvoda. Ovo može uključivati raspored posećivanja ili zajedničko vlasništvo nad ljubimcem. Važno je da se ovo pitanje reši uzimajući u obzir dobrobit i potrebe samog psa.
Ako supružnici ne mogu da se dogovore, sud može intervenisati kako bi doneo odluku o vlasništvu nad ljubimcem. U takvim situacijama, razmatraju se faktori kao što su ko je bio primarni negovatelj psa, ko ima finansijske resurse za brigu o ljubimcu, kao i druge relevantne okolnosti. Posebnu pažnju treba obratiti i na decu koja u takvim situacijama osim što se razdvajaju od jednog roditelja, mogu biti razdvojeni i od svog najboljeg “druga”.
U svakom slučaju, u razvodu kada se pitanje vlasništva nad ljubimcem pojavi, važno je da se odluke donose sa razumevanjem i empatijom prema dobrobiti samog psa i posebno najmlađih ukućana.
Kućni ljubimci u sudskoj praksi razvoda
Psi čine 90% ljubimaca koji su predmet brakorazvodnih parnica.
Za njima slede mačke sa 7%, a preostalih 3% odlazi na konje, iguane, kornjače, pitone, golubove, papagaje ( žakoi i are dominiraju) i ostale ljubimce.
Comments