Jun 14, 20204 min read

Jež kao kućni ljubimac

Updated: Jul 27

Jež kao kućni ljubimac nije retka pojava u našim domovima.

Kod nas je zakonom zaštićen. Lako se pripitomljava i navikava na život u ograničenom prostoru. Afričkog ježa možemo naći u prodavnicama kućnih ljubimaca i karakteriše ih beo stomak. Bodlje su im dvobojne ( crno-bele) i daju afričkim ježevima karakterističnu boju koja se zove biber-so.

Evropskog ježa srećemo po šumama, parkovima i baštama širom evropskog kontinenta.

Glavnu odbranu ježevima daju bodlje koje su raspoređene po leđima. Imaju sposobnost da se sklupčaju i da na taj način zaštite noge, lice i mek stomak. Osim za odbranu bodlje im služe i za prikupljanje hrane i materijala za građenje skloništa (brloga). Oni spretniji uz pomoć bodlji mogu da ulove i poneku zmiju ili guštera.

Ježevi su samci, mada pojedini mužijaci mogu da žive sa 2-3 ženke u haremu. Imaju male oči, i uglavnom se oslanjaju na dobro razvijen njuh i sluh.

Takođe imaju dobro razvijen „jezik“ uz pomoć koga komuniciraju sa drugim ježevima.

Smeštaj ježeva

Minimalan prostor za smeštaj jednog ježa ne bi trebao da bude ispod 2x2m. Zidovi bi trebalo da budu dovoljno visoki ( 50-70cm) kako bi im onemogućili da pobegnu. Na podu bi trebao da se nalazi absorbujući sloj od starih novina, recikliranog papira ili kartona na koji se stavlja piljevina i/ili pelet od drveta ili slame. Treba izbegavati žičane podove jer mogu da dovedu do žuljeve i drugih povreda. Ukupna debljina podloge bi trebala da bude 7-10cm.
Ježevi se mogu naučiti da koriste posude u kojima obavljaju nuždu pa im treba obezbediti i napuniti običnim peskom ili posipom za mačke bez veštačkih mirisa. Čišćenje kaveza i ovih posuda treba da bude redovno ( na svakih 3-5 dana ) kako bi se izbegla pojava kožnih oboljenja.

Veoma je nebezbedno da se u prostoru u kome borave ježevi nađu kanapi ili neki drugi trakasti plastični materijali koji mogu da se obmotaju oko njihovog tela ili ekstremiteta.

Sklonište ili brlog, je takođe potrebno obezbediti i ono treba da bude jedva nešto veće od samog ježa. U tu svrhu najbolje su zaobljene kutije i kofice, vodovodne cevi dijametra 10-15cm koje su na jednom kraju zatvorene ili stare saksije. Nameštaj od lišća i grančica će urediti i doneti sam vlasnik skloništa. U zimskim mesecima treba obezbediti debelu izolaciju od lišća ili slame ukoliko se ježevi čuvaju van kuće kako bi mogli udobno i bezbedno da utonu u zimski san. Pored skloništa u prostoru može da se nađe bazen za kupanje i veći kamen na kome stanar može da održava higijenu svojih noktiju i krzna.

Temperatura okoline bi trebalo da bude između 24 i 27 °C. Ispod te temperature stepen aktivnost im opada a sa njim i imunitet. Ako prosečna dnevna temperatura padne ispod 18 °C ježevi polako ulaze u zimski san.

Ishrana ježeva

Ježevi su svaštojedi, ali najviše vole da jedu insekte, gliste i drugu „mesnatu hranu“. Imaju 36 zuba koji su karakteristično raspoređeni. U prirodi jedu mrave, gusenice, gliste, crve, žabe, guštere, zmije, jaja i mladunce od ptica, male glodare, voće, razno korenje i pečurke.

Ježeve često srećemo u našim šumama i baštama. Takođe mogu da se nađu i u prodavnicama kućnih ljubimaca. Opisano je 12 vrsta koje pripadaju familiji ježeva od kojih se samo dve gaje kao kućni ljubimci i to evropski jež (Erinaceus Europaeus) i afrički pigmejski patuljasti jež (Atelerix albiventris).

Kao i kod drugih vrsta potrebe u kalorijama i hranljivim materijama variraju u zavisnosti od starosti, reproduktivnog statusa, pola i mogućnosti i obima fizičke aktivnosti. Ježevi su po prirodi skloni gojenju, koje obavezno nastaje kada se hrane isključivo hranom koju vole – insekti i meso. Ovakva ishrana je siromašna u kalcijumu pa se javljaju i problemi sa paratiroidnom žlezdom. Nedostatak kalcijuma se može nadomestiti ishranom sa gotovom hranom za mačke koja bi trebala da bude sa redukovanim kalorijama. Granulirana hrana za mačke takođe pomaže i u održavanju oralne higijene.

Ježevima treba izbegavati davanje lešnika, badema i drugih orašastih plodova pošto mogu da im se zaglave između zuba i desnih i da naprave ozbiljan problem unutar usne duplje.

Vole da piju i mleko ali njegova upotreba može dovesti do pojave proliva. Gotova industrijska hrana za ježeve se ne proizvodi pošto još uvek nije u potpunosti proučena ishrana i metabolizam ovih malih sisara.

Od čvrste granulirane hrane najbolje im je davati mačiju hranu, hranu za lasice, hranu za ptice koje su u mitarenju ( bogata je belančevinama iz jaja) ili hranu za insektivore u kombinaciji sa svežim mesom, insektima, glistama, povrćem, pečurkama i voćem.

Voda bi trebalo da bude stalno dostupna i da se jedanput dnevno promeni kako bi bila sveža.

Posude za hranu i vodu bi trebale da budu teške ( od keramike), i po mogućnosti pričvršćene za podlogu kako ih njihovi bodljikavi vlasnici ne bi prevrnuli.

Količina hrane koju jedan jež od 500g pojede za 24sata je otprilike 2-3 kafene kašičice granula, 1 kafena kašičica voća i povrća i 1 kafena kašikica insekata ili mesa.

Ova količina se drastično povećava u periodu pripreme ježeva za zimski san kada stvaraju zalihe koje su im potrebne tokom zime, u periodu parenja, trudnoće i dok mladunci sisaju.