Displazija kukova je deformitet zgloba koji se javlja u promenljivom stepenu. Možda ste na času biologije u srednjoj školi učili da se zglobovi kuka sastoji se od loptice, glave butne kosti i čašice, acetabuluma karlice. Da bi ovaj zglob pravilno funkcionisao, obe ove strukture moraju da se razvijaju sinhrono.
Ako se iz bilo kog razloga ove strukture ne razvijaju sinhrono, to dovodi do displazije kuka. Kada se ove strukture ne razvijaju jednakom brzinom, neujednačenost dovodi do artritičnih promena praćenih degenerativnim oboljenjem zglobova.
Stepen šepanja zavisi od obima ovih artritičnih promena. Male abnormalnosti možda neće uzrokovati očiglednu hromost. Ali to ne znači da vaš pas ne pati od displazije kuka.
Na slici iznad možete videti da se kuglični i utični deo zgloba ne uklapaju pravilno. Displazija kukova kod pasa predstavlja preovlađujući problem skeleta, često se manifestuje kod velikih pasa tokom njihovih ključnih faza rasta. Kod štenadi velikih rasa, težina ima značajnu ulogu, jer podstiče opuštanje zgloba kuka, otvarajući put bolovima i funkcionalnim oštećenjima.
Razvojne promene i dinamika razvoja kukova
• Kritični periodi rasta: Displazija kuka obično pušta korene tokom ključnih faza rasta velikih rasa pasa. Abnormalnosti u razvoju zglobova tokom ovog kritičnog perioda su preduslov za pojavu ovog skeletnog izazova.
• Anomalije loptastog i čašičnog zgloba: U srcu displazije kuka leži deformisani razvoj loptastog i čašičnog zgloba. Umesto da se harmonično razvija, zglob se podvrgava deformitetima koji remete njegovu predviđenu glatku artikulaciju, što dovodi do nepravilnih pokreta.
• Od glatkog klizanja do trenja i brušenja: Posledica abnormalnog razvoja zgloba je prelazak sa planiranog glatkog klizanja između kostiju unutar zgloba na uznemirujući scenario trljanja i brušenja. Ovo habanje izazvano trenjem kompromituje integritet zgloba tokom vremena i dovodi do zapaljenja u formi artritisa.
Napredovanje bolesti koje se razvijaja tokom vremena kod displazije kukova:
• Degeneracija i funkcionalni gubitak: Kako zglob doživljava gruba oštećenja, degeneracija postaje neizbežan pratilac. Stalno habanje dovodi do funkcionalnog gubitka zgloba, narušavajući sposobnost zgloba da izvrši planirani opseg pokreta.
• Artritis zauzima centralnu fazu: početne posledice displazije kuka često su obeležene početkom artritisa. Ovo inflamatorno stanje, izazvano nepravilnom dinamikom zglobova, pojačava izazove uvođenjem slabe pokretljivosti, nelagodnosti i ograničene pokretljivosti.
• Kaskada promena se javlja usled smanjene pokretljivosti i atrofije mišića: Artritis postavlja scenu za niz problema, dodatno pogoršavajući uticaj displazije kuka. Ograničena pokretljivost postaje istaknuto pitanje, a atrofija mišića – kao rezultat smanjene aktivnosti – dodaje dodatni sloj složenosti stanju.
Dok shvatamo složenost displazije kukova kod pasa, otkrivamo višestruke izazove koji obuhvataju kritične faze rasta preko početka degenerativnih stanja. Razumevanje ove široke palete promena i uslova za njihovo nastajanje osposobljava vlasnike i veterinare da se kreću kroz teren zdravlja skeleta pasa uz sveobuhvatan i proaktivan pristup.
Veterinarska ambulanta Gutavet nudi stručnu dijagnostiku i lečenje displazije kuka kod kućnih ljubimaca. Poverite našem timu profesionalaca da proceni i upravlja ovim ortopedskim stanjem sa veštinom i preciznošću. Naš prioritet je zdravlje i dobrobit vaših krznenih članova porodice iznad svega. Kontaktirajte nas danas da zakažete termin i pružite svom ljubimcu kvalitetnu negu koju zaslužuju, kako bi živeo srećnim i zdravim životom.
Koji su mogući uzroci displazije kuka?
Displazija kuka je složeno stanje na koje utiču različiti faktori, što ga čini multifaktorskom po prirodi.
Iako nema jedinstvenog uzroka, genetika se izdvaja kao glavni faktor koji doprinosi displaziji kuka, naročito kod većih rasa pasa. Može se smatrati genetskim poremećajem koji naglašava važnost naslednih uticaja na njeno pojavljivanje.
Osim genetike, nekoliko fizičkih faktora igra ključnu ulogu u određivanju verovatnoće i ozbiljnosti displazije kuka. Značajni faktori uključuju nagli rast tokom razvojnih faza psa, nekontrolisano povećanje telesne težine, prirodu i intenzitet vežbanja, kao i kvalitet i količinu ishrane. Ovi elementi zajedno oblikuju sudbinu displazije kuka, bilo da smanjuju ili povećavaju njenu verovatnoću kod pasa.
Displazija kukova: Simptomi
Postoje dva perioda u životu psa u kojima su šanse za razvoj displazije velike. Neki psi imaju tendenciju da razviju displaziju u mladosti sa skoro četiri meseca. Dok neki drugi psi razvijaju displaziju u vezi sa osteoartritisom koji može biti povezan sa starenjem ili povredama koje su se desile tokom života.
Bez obzira na period života u kome se displazija javi, vlasnici treba da budu upoznati sa određenim simptomima, uviđajući da se njihova manifestacija razlikuje kod pojedinih pasa i da je pod uticajem faktora kao što su stepen gubitka funkcije, težina stanja, nivoi upale i trajanje bolesti.
• Šepanje: Uočljiva promena u hodu ili teškoća u kretanju može ukazivati na prisustvo displazije kuka, pri čemu je hromost istaknuti simptom.
• Depresija: Psi koji pate od displazije kuka mogu pokazivati znake depresije, potencijalno proistekle iz nelagodnosti i ograničene pokretljivosti.
• Smanjeno kretanje: Primetno smanjenje ukupnog pokreta, uključujući nevoljnost da se angažuje u aktivnostima kao što su trčanje, skakanje, penjanje ili čak ustajanje na noge, može ukazivati na displaziju kuka.
• Kompenzacijski rast mišića: psi mogu razviti neželjeni rast mišića ramena kao kompenzacijski mehanizam za ublažavanje slabosti zadnjih ekstremiteta uzrokovanih displazijom kuka.
• Zečiji hod: Karakteristično skakanje, koje podseća na zeca, može se primetiti kod pasa sa displazijom kuka, odražavajući izazove sa kojima se suočavaju u svojim zadnjim nogama.
• Ukočenost: Ukočenost, posebno nakon perioda odmora, može biti znak displazije kuka, naglašavajući nelagodnost i smanjenu fleksibilnost zglobova povezane sa ovim stanjem.
Rase pasa koje su podložne displaziji kukova
Rizik od razvoja displazije kuka je značajno povezan sa određenim rasama, pretežno sa onima čija telesna težina prelazi 30kg. Određene rase su često podložnije razvoju displazije kukova u odnosu na druge. Proučavajući statistiku ove predispozicije, sledeće rase se pojavljuju kao najčešće pogođene displazijom kukova kod pasa:
 Nemački ovlčar | Nemački ovčar je poznati po svojoj inteligenciji i svestranosti, nemački ovčari su, nažalost, skloni displaziji kukova, dodajući sloj pažnje vlasnicima ove voljene rase. |
 | Veličanstvena doga, sa svojim impresivnim rastom, spada među rase sa povećanom osetljivošću na displaziju kuka, što naglašava važnost proaktivnog upravljanja zdravljem. |
 | Labradori, poznati po svom prijateljskom ponašanju i svestranosti, nisu imuni na displaziju kukova, što naglašava potrebu za pažljivom negom i praćenjem. |
 | Robusni mastif, kojeg karakteriše moćna građa, spada među rase kod kojih se može manifestovati displazija kuka, što zahteva pažljiv pristup njihovom ortopedskom blagostanju. |
 | Buldozi se, sa svojim prepoznatljivim izgledom i ljubaznom prirodom, takođe nalaze na listi rasa sklonih displaziji kuka, što podstiče na razmatranje preventivnih mera. |
 | Poznati po svojoj snazi i odanosti, rotvajleri su podložni displaziji kuka, što podstiče odgovorne prakse vlasništva da se bave ovim potencijalnim zdravstvenim problemima i upravljaju njima. |
 | Uprkos njihovom prijateljskom raspoloženju, čak ni zlatni retriveri nisu imuni na izazove koje predstavlja displazija kuka, što zahteva rano otkrivanje i intervenciju. |
 | Iako su manji po veličini u poređenju sa nekim drugim sklonim rasama, mopsovi takođe mogu biti pogođeni displazijom kuka, naglašavajući važnost zdravstvene svesti o rasi. |
 | Bernardinci, slavljeni zbog svoje nežne prirode, spadaju među veće rase sklone displaziji kukova, što poziva vlasnike da budu proaktivni u njihovoj brizi. |
 | Bernski planinski psi, radosni u prirodi uprkos mogućim izazovima displazije kukova. |
Razumevanje predispozicije specifične za rasu za displaziju kuka omogućava vlasnicima pasa i uzgajivačima da usvoje preventivne mere, podstičući proaktivan pristup zdravlju pasa u okviru ovih osetljivih rasa.
Postavljanje dijagnoze dispazije kukova
Naš stručni tim je posvećen dijagnostici i lečenju displazije kuka kod životinja, sa fokusom na poboljšanje kvaliteta njihovog života.
Dijagnostikovanje displazije kuka kod pasa je metodičan, ali pristupačan proces, koji se obično pokreće tokom rutinskih veterinarskih pregleda ili specifičnih konsultacija u vezi sa ortopedskim problemima. Dijagnostičko putovanje počinje sveobuhvatnim fizičkim pregledom koji sprovodi veterinar, sa ciljem da proceni održivost zglobova i identifikuje sve potencijalne znake nelagodnosti, pucketanja ili gubitka funkcije.
Klinički pregled:
• Procena zgloba: Veterinar koristi tehnike palpacije i manipulacije da proceni stanje zgloba kuka, tražeći nepravilnosti, bol ili ograničenja u kretanju.
• Znaci posmatranja: Uočljivi znaci, kao što su promene u hodu, nevoljnost da se nosi težina tela na zahvaćenom ekstremitetu, ili znaci nelagodnosti tokom određenih pokreta, doprinose početnoj sumnji na displaziju kuka.
Potvrdni testovi:
• Analiza krvi: Kao dopuna kliničkom pregledu, može se uraditi analiza krvi. Ovaj test pomaže u proceni opšteg zdravlja i može da pruži uvid u bilo koje zapaljenske procese ili sistemska stanja povezana sa displazijom kuka. U obzir dolazi lajmska bolest i imuno-posredovani artritis.
• Radiografija (rendgenski snimak): Ključni korak u potvrđivanju displazije kuka uključuje dobijanje rendgenskih snimaka ili rendgenskih snimaka zgloba kuka. Ovaj dijagnostički alat omogućava preciznu vizualizaciju strukture zgloba, otkrivajući stepen deformiteta, stepen labavosti zgloba i prisustvo sekundarnih znakova kao što je artritis.
Analiza rendgenskog snimka:
• Stepen deformiteta: rendgenski snimak daje detaljnu sliku koja nam omogućava da procenimo stepen deformiteta koji je prisutan u zglobu kuka. Ove informacije su ključne za određivanje težine stanja.
• Stepen displazije i artritis: rendgenski snimak ne samo da otkriva primarne znake displazije kuka, već i omogućava procenu stepena displazije kuka i prisustva artritisa, doprinoseći sveobuhvatnom razumevanju stanja.
Kombinacija temeljnog kliničkog pregleda i potvrdnih testova, posebno rendgenskih snimaka, pružaju nam neophodne informacije za postavljanje tačne dijagnoze displazije kuka. Ova dijagnostička jasnoća otvara put za prilagođene planove lečenja i intervencije za rešavanje specifičnih potreba pasa pogođenih ovim ortopedskim izazovom.
Commentaires