RFAV kod pasa – šta vlasnici i odgajivači trenutno treba da znaju

RFAV kod pasa – šta vlasnici i odgajivači trenutno treba da znaju

Tokom 2026. godine u Srbiji je pažnju veterinarske javnosti privukla pojava (RFAV) kod domaćih pasa. Reč je o virusu iz porodice Parvoviridae, ali ga ne treba mešati sa dobro poznatim psećim parvovirusom CPV-2, koji izaziva akutni gastroenteritis kod pasa.

RFAV je ranije bio poznat prvenstveno kao virus rakunolikih pasa i lisica, dok su tokom 2026. godine u Srbiji opisani prvi slučajevi njegove prirodne infekcije kod domaćih pasa.

Važno je naglasiti da se radi o novoj i još uvek nedovoljno istraženoj infekciji. Zbog toga u ovom trenutku nema razloga za paniku, ali postoji razlog za povećan oprez, naročito kod odgajivača i vlasnika pasa koji su često u kontaktu sa većim brojem drugih pasa.

Koji simptomi mogu izazvati sumnju na Raccoon Dog and Fox Amdoparvovirusa?

Kod do sada opisanih obolelih pasa bolest je uglavnom imala produžen tok i nije ličila na klasičnu akutnu parvovirozu.

Mogući znaci uključuju:

• uporan konjunktivitis i sekret iz očiju,

• sekret iz nosa,

• izraženo crvenilo očiju,

• zamućenje rožnjače, odnosno pojavu tzv. „plavog oka“,

• postepeni gubitak telesne mase, ponekad i uz očuvan apetit,

• loš kvalitet dlake,

• promene u funkciji jetre i bubrega,

• žuticu,

• kašalj,

• bolove ili zapaljenje zglobova,

• zadebljanje i isušivanje jastučića šapa i nosne pečurke.

Kod težih slučajeva opisani su i neurološki simptomi, kao što su poremećaj koordinacije, slabost ekstremiteta, pareze i epileptiformni napadi.

Prisustvo jednog od ovih simptoma ne znači da pas ima RFAV infekciju. Većina navedenih znakova može se javiti kod brojnih drugih, mnogo češćih bolesti.

Sumnja postaje značajnija kada postoji kombinacija više simptoma, produženo trajanje bolesti i epidemiološka povezanost sa drugim obolelim psima.

Da li su svi psi podjednako ugroženi od RFAV virusa?

Dosadašnji slučajevi u Srbiji prvenstveno su opisani kod dobermana.

Međutim, za sada nema dovoljno podataka da bi se moglo zaključiti da je ova rasa genetski posebno osetljiva na RFAV. Moguće je da je veći broj slučajeva među dobermanima povezan sa kontaktima unutar odgajivačkih linija, parenjima, izložbama, transportom i drugim oblicima intenzivnog kontakta između pasa.

Zbog toga RFAV za sada ne treba smatrati isključivo „bolešću dobermana“.

Kako se virus prenosi RFAV virus kod pasa?

Tačni putevi prenošenja još nisu potpuno razjašnjeni.

Genetski materijal virusa pronađen je u krvi, urinu, sekretima, pojedinim organima i drugim uzorcima obolelih pasa, što ukazuje da može postojati više potencijalnih puteva širenja.

Međutim, važno je razlikovati prisustvo virusne DNK od dokaza da određeni sekret ili telesna tečnost zaista sadrži infektivan virus.

Zbog toga se u ovom trenutku još ne može precizno reći koliko je RFAV zarazan niti koji je najvažniji način prenošenja među psima.

Poseban oprez kod odgajivača

Za odgajivačnice je trenutno najvažnija dobra biosigurnost.

Preporučljivo je da svaki novopridošli pas, posebno pas iz druge odgajivačnice ili iz inostranstva, određeno vreme bude fizički odvojen od postojeće populacije.

Razumno je primenjivati karantin u trajanju od približno 3–4 nedelje, tokom kojeg treba pratiti opšte stanje psa i eventualnu pojavu očnih, respiratornih, digestivnih ili drugih simptoma.

Poseban oprez opravdan je kod:

• uvoza pasa iz drugih zemalja,

• pasa koji se vraćaju sa izložbi,

• pasa koji su boravili u drugim odgajivačnicama,

• pasa korišćenih za parenje izvan sopstvene odgajivačnice,

• pojave sličnih simptoma kod više pasa u kratkom vremenskom periodu.

Ukoliko jedan pas u odgajivačnici razvije neuobičajenu i dugotrajnu bolest, preporuka je da se do postavljanja dijagnoze ograniči njegov kontakt sa ostalim psima.

Higijena i dezinfekcija prostora

Pošto RFAV pripada porodici parvovirusa, kod sumnje na infekciju treba obratiti posebnu pažnju na temeljno mehaničko čišćenje i dezinfekciju prostora, opreme i površina sa kojima je obolela životinja bila u kontaktu.

Pre primene dezinfekcionog sredstva potrebno je ukloniti organsku nečistoću, oprati i očistiti površine, jer prisustvo fecesa, urina, sekreta i druge organske materije može smanjiti efikasnost dezinfekcije.

Za dezinfekciju se mogu koristiti sredstva sa dokazanom efikasnošću protiv neomotanih virusa, uključujući:

• preparate na bazi kalijum-peroksimonosulfata, kao što je Virkon, uz primenu prema uputstvu proizvođača; u preporukama za RFAV navodi se i 2% rastvor uz najmanje 10 minuta kontakta,

• preparate na bazi natrijum-hipohlorita, odnosno odgovarajuće rastvore hlora, u koncentraciji i vremenu delovanja preporučenim za neomotane viruse.

Posebno treba dezinfikovati podove, bokseve, transportere, posude za hranu i vodu, stolove za pregled, povodnike i drugu opremu koja može biti kontaminirana.

Ako u odgajivačnici postoji sumnjiv ili potvrđeno pozitivan pas, preporučljivo je da ima sopstvene posude, opremu i prostor za boravak, koji se ne koriste za druge pse dok traje izolacija.

Da li postoji test?

Da. RFAV se može dokazivati PCR metodom.

Kod živih pasa jedan od najvažnijih uzoraka je krv uzeta u EDTA epruvetu. U zavisnosti od kliničkog slučaja veterinar može preporučiti i uzimanje dodatnih uzoraka.

PCR testiranje ipak ne treba raditi nasumično svakom zdravom psu. Odluku o testiranju najbolje je doneti na osnovu kliničke slike, porekla psa, kontakata i epidemiološke situacije.

Da li postoji terapija ili vakcina?

Trenutno ne postoji specifična vakcina protiv RFAV-a niti specifičan antivirusni lek namenjen ovoj infekciji.

Kod obolelih pasa sprovodi se simptomatska i potporna terapija, prilagođena kliničkoj slici i organima koji su zahvaćeni bolešću. Terapija zato može da uključuje nadoknadu tečnosti i elektrolita, nutritivnu podršku, terapiju očnih promena, kao i lečenje posledica oštećenja jetre, bubrega, respiratornog, lokomotornog ili nervnog sistema.

Ukoliko postoje sekundarne bakterijske infekcije, veterinar može proceniti potrebu za dodatnom odgovarajućom terapijom.

Cilj lečenja je održavanje opšteg stanja životinje, ublažavanje simptoma i podrška funkciji zahvaćenih organa dok se organizam bori sa infekcijom.

Zbog toga su rano prepoznavanje bolesti, odgovarajuća dijagnostika, simptomatska terapija i sprečavanje daljeg kontakta sa drugim psima trenutno najvažnije mere.

Da li RFAV predstavlja opasnost za ljude?

Za sada nema dokaza da RFAV izaziva bolest kod ljudi.

RFAV trenutno treba posmatrati prvenstveno kao veterinarski problem i potencijalno značajnu infekciju pasa i drugih mesojeda.

Šta trenutno još ne znamo?

Istraživanja su još u ranoj fazi i postoji niz važnih pitanja na koja nemamo konačan odgovor.

Još nije poznato:

• koliko je RFAV rasprostranjen među psima u Srbiji i drugim zemljama,

• koliko pasa može biti zaraženo bez simptoma,

• koliko dugo zaražen pas može izlučivati virus,

• koji su najvažniji putevi prenošenja,

• da li postoji rasna ili genetska predispozicija,

• koliki procenat zaraženih pasa razvija ozbiljnu bolest,

• kakvu ulogu imunski odgovor psa ima u nastanku bolesti.

Zbog toga se preporuke mogu menjati kako budu pristizali novi rezultati istraživanja.

Šta savetujemo vlasnicima?

Vlasnici pasa ne treba da menjaju svakodnevni život svojih ljubimaca niti da izbegavaju normalne šetnje i kontakte samo zbog pojave RFAV-a.

Ipak, ukoliko pas razvije dugotrajni konjunktivitis, neobjašnjivo mršavljenje, promene na očima, jetri ili bubrezima, neurološke simptome ili kombinaciju više navedenih znakova, posebno nakon boravka u odgajivačnici, na izložbi ili kontakta sa većim brojem pasa, potrebno je obratiti se veterinaru.

Za odgajivače je u ovom trenutku najvažnije da ozbiljno shvate karantin novih pasa, higijenu i dezinfekciju prostora i rano izdvajanje svake životinje koja pokazuje neuobičajene simptome.

Napomena: RFAV je novootkrivena infekcija domaćih pasa i naučna saznanja se trenutno brzo dopunjuju. Ovaj tekst predstavlja preliminarne informacije zasnovane na do sada dostupnim podacima i biće ažuriran u skladu sa novim rezultatima istraživanja i preporukama veterinarskih institucija.

Veterinarska ordinacija GUTAVET prati nova saznanja o RFAV infekciji i, kada za to postoji klinička ili epidemiološka opravdanost, može preporučiti odgovarajuću dijagnostiku i dalje postupanje.