12. септембра 2020.

Blog thumbnail

MAČIJA KUGA – PARVOVIROZA

Šta je mačija kuga?

Mačija kuga ili parvo virusna infekcija pasa ili virusni hemoragični gastroenteritis predstavlja jednu od najtežih bolesti pasa koja je izazvana parvovirusom tipa2 (CPV2 ). On je nastao mutacijom mačijeg parvo virusa ( FPV ) koji kod mačaka izaziva panleukopeniju i prvi put je registrovan 1978.godine. Kada se pojavio nijedan pas na planeti nije imao imunitet što je omogućilo ovom virusu da se brzo širi ostavljajući katastrofalne posledice širom sveta. Od pojave i registrovanja virusa do današnjeg dana virus je mutirao nekoliko puta, i pri svakoj mutaciji iza sebe je ostavljao fatalne posledice. Trenutno smo svedoci postojanja mutacije virusa mačije kuge koja dovodi do drastičnih simptoma i kod starije štenadi ( 8-10 meseci ).

Ko može da oboli od parrvoviroze?

guta

Parvovirusi su rasprostranjeni kod svih sisara, uključujući i čoveka. Ono što je dobro svaka vrsta sisara ima svoj parvovirus tako da virus mačije kuge koji se javlja kod pase nije opasan za ljude, međutim svi pripadnici porodice kanida ( fam. Canidae ) koja obuhvata lisice, šakale, kojote, vukove i dr. Mogu oboleti od ovog viruda sa istim ili sličnim posledicama.

Parvovirus najviše napada ćelije u organizmu koje se brzo dele, i to su uglavnom ćelije epitela gastrointestinalnog trakta. Pored ovih ćelija može se naći i u srčanom mišiću, kostnoj srži i limfnom tkivu.

Kako se prenosi parvovirus?

Parvovirus se nalazi svuda u okolini zaraženih pasa, na odeći i obući ljudi koji su dolazili u kontakt sa psima koji su zaraženi parvovirusnom infekcijom. Veoma je otporan u spoljašnjoj sredini gde može da bude infektivan do 6 meseci od poslednjeg zaraženog slučaja. U organizam ulazi alimentarnim putem kada je štene u bliskom kontaktu sa obolelim psom ili sa predmetima i prostorom sa kojima je bio u dodiru oboleli pas. Period od ulaska virusa u organizam do pojeve prvih simptoma je od 0-7 dana.

Kao i kod svake bolesti, da li će pas oboleti od mačije kuge ili ne, zavisi od tri fktora koji svi moraju da budu ispunjeni da bi se bolest ispoljila, i to su: otpornost organizma, brojnost i virulentnost uzročnika i okolina u kojoj dolazi do dejstva predhodna dva faktora.

FAKTORI KOJI SU POTREBNI DA BI NASTALA BOLEST

Zašto oboljevaju samo štenci od mačije kuge?

Kada se pojavila mutacija virusa mačije kuge CPV2 krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka obolevali su i stariji psi i štenci sa smrtnošću u visokom procentu ( preko 90% ) bez obzira da li se primenjivala terapija ili ne. Ovo se dešavalo zato što ni jedan pas na svetu nije imao imunitet protiv mačije kuge. Kako su preživljavali samo malobrojni psi, oni su preko majčinog mleka prenosili antitela na svoje štence. Ta antitela u štencima pružala su  zaštitu koja je trajala do uzrasta kada su oni uz pomoć sopstvenog imuniteta mogli da izgrade antitela. Najkritičniji period predstavlja uzrast od 5 do 7 nedelja kada imuni sistem nije dovoljno razvijen da proizvodi dovoljnu količinu sopstvenih antitela, pri čemu je količina antitela koju su štenci dobili preko prvog mleka u znanom padu zbog isteka njihovog životnog veka. Pošto je parvovirus izuzetno otporan i prisutan svuda, ukoliko dodje u kontakt sa štenadima ovog uzrasta doći će do infekcije. Sa rastom štenadi razvija se i njihov imuni sistem, pa ako u kasnijem periodu ( 9 i više meseci ) dođu u kontakt sa virusom imaju veće šanse da izgrade imunitet i da bez simptoma prebole ovu bolest. To je osnovni razlog što se mačija kuka javlja u 98% slučajeva kod štenadi u uzrastu od 5-7 nedelja.

Koji su simptomi parvovirusne infekcije – mačije kuge?

Glavni simptomi mačije kuge su intezivno povraćanje i vodenasta dijareja karakterističnog i veoma neprijatnog mirisa, sa ili bez primesa krvi. Primarna tkiva za razmnožavanje virusa su epitelne ćelije tankih creva I kostna srž, odnosno tkiva u kojima se ćelije najbrže razmnožavaju. Broj stolica i povraćanja je veći od 5 za jedan sat.

U tankim crevima dovode do oštećenja epitela i na taj način otvaraju vrata za prodor i širenje bakterija iz creva po celom organizmu što dodatno komplikuje situaciju. Usled ovog oštećenja nastaju i povraćanje i dijareja sa posledičnim gubitkom velikih količina vode i elektrolita koji vode u dehidraciju, komu i smrt.

U kostnoj srži, parvovirus kod pasa dovodi do blokade u proizvodnji belih krvnih ćelija, što se u krvnoj slici vidi njihovim smanjenjem, sa posledičnim padom imuniteta i povećanom  prijemčivošću za druge, sekundarne, bolesti.

Pored navedenih tkiva, parvovirus se može naći svuda u organizmu sa više ili manje primetnim posledicama. Najproblematičniji je prodor virusa do srčanog mišića, tada bolest ima veoma brzi tok ( 12-24 sata ) i u većini slučajeva se završava smrću pre početka bilo kakve terapije.

Dijagnoza mačije kuge

Na osnovu simptoma i kliničke slike postavlja se sumnja, a dijagnoza se potvrđuje primenom specifičnih dijagnostičkih testova. Najčešće se koriste brzi testovi za detekciju uzročnika, ali mogu se koristiti i druge laboratorijske procedure kao što je PCR npr.

Terapija parvoviroze

Terapija mačije kuge – parvoviroze kod pasa je simptomatska, sa specifičnim serumima, nespecifičnim antivirusnim lekovima i potporna terapija uz adekvatnu dijetalnu ishranu.

Simptomatska terapija se svodi na nadoknadu tečnosti i elektrolita, davanje lekova protiv povraćanja i proliva kao i na parenteralnu ishranu ukoliko psi nisu u stanju da jedu.

Specifični serumi mogu biti komercijalni, dobijeni u farmaceutskim kućama, i “terenski” odnosno napravljeni od starijih, vakcinisanih jedinki, najčešće onih koje su bile u neposrednom kontaktu sa obolelim psima. Serumi mogu da budu polivalentni ( da štite od više bolesti ) ili monovalentni, odnosno da štite samo od mačije kuge ( od jedne bolesti). Oni se aplikuju svakodnevno do pojave poboljšanja simptoma, najčešće 3-5 dana. Davanje seruma duže od 7 dana može dovesti do pojve određenih autoimunih bolesti.

Postoji širok spektar antivirusnih lekova koji se primenjuju u terapiji parvo virusne infekcije pasa sa većim ili manjim uspehom. Izbor leka zavisi od trenutne faze bolesti i stanja samog pacijenta.

Potporna terapija se svodi na davanje nespecifičnih stimulatora imuniteta, primenu vitamina, mineral, mikro i makroelemenata koji imaju ulogu u bržem oporavku i izgradnji imuniteta.

PREŽIVLJAVANJE pasa obolelih od parvovirusa u direktnoj vezi je sa vremenom koje je proteklo od pojave prvih simptoma, postavljanja dijagnoze i odpočinjanja terapije. Što je ovo vreme kraće terapija i oporavak kraće traju a samim tim i cena lečenja je manja. U Veterinarskoj Ambulanti GUTA procenat izlečenja ( preživljavanja ) pasa obolelih od mačije kuge se kreće oko 75%, i rezultat je našeg dugogodišnjeg rada i usavršavanja kao i u primeni najsavremenijih lekova koji se koriste u lečenju virusa.

Nega i ishrana pasa obolelih od mačije kuge

Nega pasa obolelih od parvovirusa je u pravom smislureči intezivna. Psi kod kojih je ispoljena teška klinička slika zahtevaju da budu očišćeni zajedno sa terapeutskim kavezima u kojima borave i po nekoliko puta u toku jednog sata ( pošto povraćaju i imaju proliv izuzetno često i nekontrolisano). Nadoknada tečnosti se vrši tokom svih 24 sata bez prekida.

Ishrana pasa sa ispoljenim simptomima povraćanja i proliva se ranije nije sprovodila, međutim novija istraživanja su pokazala da pošto se najčešće radi o štenadi u fazama intezivnog rasta I razvoja da je ponekad od vitalnog značaja davati hranu I u ovoj fazi boleti bez obzira što najčešće povraćanje i proliv nastupaju u prvih 15 minuta nakon hranjenja. Za ishranu u ovoj fazi bolest koriste se mesnati bujoni koji se mogu sami pripremiti ili kupiti kao gotovi komercijalni roizvodi. Bujon se daje u maloj količini 1-2 mililitra na svakih 30 do 40 minuta. U fazi oporavka kada su simptomi znatno redukovani ili u potpunosti iščezli prelazi se na ishranu sa hranom koja je prilagođena gastrointestinalnom traktu – lako svarljiva i nedeluje intezino stimulativno na sekreciju žuči i enzima pankreasa. Obroci su mali I u početku češći ( na svakih 30 minuta) dok u narednim danima postaju obiniji i sa većim vremenskim intervalom ( na svaka 2 do 3 sata). Nakon 7 dana ovakvog posebnog režima ishrane kreće se sa postepenim prelaskom na uobičajenu kranu. Ovaj prelazak bi trebao da traje 4-6 dana.

Preventiva i zaštita od mačije kuge

Preventiva je najbolji način zaštite od mačije kuge. Najvažnije je da štenci po rođenju u prvih 2-6 sati posisaju kolostrum – prvo mleko, zato što je u tom period propustljivost njihovih creva za antitela koja dobijaju od majke putem mleka 100%. Redovna godišnja vakcinacija majke utiče na veću koncentaciju antitela u mleku. U slučajevima kada se u odgajivačnicama često javlja parvovirusna infekcija kod štenadi, preporučuje se i vakcinacija majki u graviditetu.

Vakcinacija štenadi se odvija po protokolu i počinje ne pre 42. dana. Više o protokolu vakcinacije. Vakcinacijom smo uspeli da suzbijemo pojavu bolesti u kontrolisanim odgajivačnicama ali problem i dalje predstavljaju psi sa ulice i iz odgajivačnica koje ne poštuju osnovne zdravstvene mere. 

Određivanje titra antitela protiv parvovirusa

Ovo određivanje titra antitela protiv parvovirusa slično je po metodi izvođenja sa odrećivanjem titra antitela protiv virusa besnila i u praksi se najčešće sprovodi kako bi se utvrdilo da li je pas dobro odreagovao imunološki na vakcinaciju.

Ukoliko postoji mogućnost za serotipizaciju antitela, u zavisnosti da li ima više IgG ili IgM antitela možemo govoriti o vremenu kada je vakcinacija bila ili o eventualnom kontaktu testiranog psa sa uzročnikom mačije kuge.

Dezinfekcija prostora izloženog parvovirusu

Dezinfekcija prostora u kome su boravili zaraženi psi je od izuzetne važnosti. Za dezinfekciju se koriste hlorni preparati u koncentraciji od 2,5-5% aktivnog hlora, pri čemu treba izuzetno voditi računa o uputstvima proizvođača pošto veće ili maje koncentracije od navedenih nemaju efekta na virus.

Pored hlornih preparata može se koristiti i vodena para koja svojom visokom temperaturom uništava virus u kratkom periodu.

Virus nače opstaje u spoljašnjoj sredini dosta dugo i jako ga je teško uništiti sa zemljanih i peskovitih površina.

Tekst priredio

Dr Dragutin Smoljanović, dvm

www.gutavet.com

GUTA

FREE
VIEW