Хипотиреоидизам настаје као последица смањене концентрације циркулишућих хормона штитне жлезде у крви. Један је од честих хормонских проблема који се јављају код паса. Хормони штитне жлезде су неопходни за одржавање нормалног метаболизма, раст длаке, ниво активности, репродукцију, срчану функцију и друге функције у организму и због тога се недостатак хормона може испољити на различитим органским системима.
Штитна жлезда производи два хормона: Т3 и Т4, и њихове концентрације код хипотиреоидизма су обично ниске.
Узрок настанка хипотиреоидизма код паса
Примарни хипотиреоидизам настаје као последица запаљења штитне жлезде која може да настане као последица аутоимуног процеса када се старају антитела на ћелије ткива тироидне жлезде, деструкција или распадање жлезде услед инфекција, тумора или неке трауме.
Секундарни хипертиреоидизам настаје када мозак не синтетише TRH или TSH (хормон коју утиче на штитну жлезду да производи хормоне).
Конгенитални хипотиреоидизам (кретенизам) је веома ретко обољење код паса. Наследна гушавост је такође ретко обољење али се може јавити код фокс теријера.
Недостатак TRH или TSH хормона је забележена код великих шнауцера и боксера.
Хипотиреоидизам такође може настати током примене триметоприм-сулфо препрата или као последица операције или радијационе терапије штитне жлезде односно регије врата.
Диференцијално дијагнотички треба направити разлику између правог хипотиреоидизма и споредних пролазних ефеката које друге болести и примена одређених лекова могу имати на нивое тиреоидних хормона. С тим у вези, нивои хормона могу пасти током болести односно током давања одређених лекова и обично се врате на нормалу после болести и након престанка давања одређених лекова.
Клинички знаци који указују на хипотиреоидизам
Углавном обољевају пси средње старосне доби, с тим да стерилисане кује и кастрирани мужјаци много чешће обољевају у односу на остале. Обољење је често код златних ретривера, добермана, пинчева и неких других раса. Симптоми се јављају постепено, могу бити веома различити и обухватају:
- Дерматолошке симптоме: симетричан губитак длаке, крзно лошег квалитета и без сјаја, себореја(перутања коже), губитак длаке на репу у форми тзв. пацовског репа;
- Метаболичке симптоме: летаргија, гојазност, слаба физичка активност;
- Кардиоваскуларне симптоме: брадикардија, атеросклероза;
- Неуролошке симптоме: мишићна слабост, подрхтавање мишића, парализа ларинкса која резултира потешкоћама у дисању, парализа појединих можданих нерава.
- Репродуктивни симптоми: неплодност, поремећаји у еструсном циклусу.
- Кретенизам: поремећаји у расту и менталном развоју, ретенција крзна, претерано велика глава, патуљаст раст.
Дијагноза хипотиреоидизма
Хипотиреоидизам се дијагностикује на основу нивоа тиреоидних хормона у крви.
Крвне анализе могу бити урађене за Т3, Т4, слободан Т4 (одвојен од протеина носача) и TSH.
Одређивање само нивоа Т4 се користи као скрининг тест као и за праћење ефикасности терапије. Одређивање нивоа сва четири хормона у крви је неопходно за постављање коначне дијагнозе.
Рутински лабораторијски тестови могу открити друге параметре који нису у физиолошким границама, као што је анемија, висока концентрација холестерола и триглицерида и поремећена функција јетре. Лабораторијски тестови су такође неопходни како би се искључили остали узрочници који могу довести до појаве истих клиничких симптома. Други тестови који се могу радити у одређеним ситуацијама укључују одређивање нивоа тиреоидних антитела, ултразвук и скенер штитне жлезде.
Лечење хипотиреоидизма
Третирање хипотиреоидизма се врши суплементацијом оралним L-тироксином. Дозирање се врши посебно за сваку животињу, с тим да неки пси захтевају давање лека једном дневно док други два пута дневно.
Нега паса оболелих од хипотиреоидизма
Таблете тироксина се обично дају у периоду од 2 до 6 недеља, након чега се понављају лабораторијски тестови како би се установило да ли је дошло до побољшања. После давања таблете, у тачно одређено време треба бити измерен ниво Т4 у крви и ваш ветеринар ће вас посаветовати које је најбоље време да се одраде тестови. У зависности од резултата, доза може бити повећана, смањена или може остати иста. Континуирано, периодично праћење нивоа Т4 у крви током живота пса је неопходно како би осигурало да нивои хормона буду у границама референтних вредности. Многи пси захтевају доживотно терапирање јер се функција штитне жлезде код већине никада не враћа у нормалу.
Исхрана код паса који су оболели од хипотиреоидизма не би смела да саджи купусасто поврће, соју и просо, а требала би да буде обогаћена Ω3 и Ω6 масним киселинама како би се интегритет коже што пре повратио.
Прогноза
До побољшања већине клиничких симптома долази током 3 до 4 недеље, изузев неуролошких симптома за које је неопходно неколико месеци опоравка. Степен активности се драматично побољшава и апетит се углавном враћа у нормалу. Квалитет крзна и длаке се такође побољшава после одређеног временског периода. Пси добро подносе суплементацију и могу живети нормалан квалитетан живот.
Текст приредила:
Др Мирјана Јанковић ДВМ
Ветеринарска ординација ГУТА
