Bostonski terijeri su popularni još od njihovog stvaranja, čemu ima nešto više od jednog veka.
Prvobitno odgajani kao psi za borbe, danas su nežni, privrženi saputnici sa šarama koje izuzetno podsećaju na smoking, pa su, stoga i dobili naziv „američki džentlmeni“.
Predpostavlja se da je bostonski terijer nastao krajem 1800-ih u Bostonu (Massachusetts), mada potoje razne priče o tome kako je pasmina stvorena.
Od strane AKC-a( Kinološi savez Amerike ) rasa je priznata 1893. godine. Bostonski terijer bio je jedan od prvih „nesportskih“ rasa koja je odrastala u SAD-u i prva od 10 pasmina poreklom iz Amerike, koju je priznao AKC.
Ovaj pas je mali, ali snažan i specifičan po svom kvadratnom izgledu. Skladne je građe, ima elegantno držanje i određenu vrstu smirenosti koju nosi u sebi.
Karakteristika rase je glava sa kratkom njuškom i uspravno nošenim ušima koje su ranije bile kupirane.U Americi jos uvek praktikuju kupiranje ušiju.
Telo treba da bude kratko na nogama koje trebaju da imaju dovoljnu dužinu čime pas ove rase dobija na eleganotnosti i vitkom stasu.
Rep je zakržljao i gotovo da se ne vidi i tako se rađaju.Pogrešno je mišljenje da se rep kupira na određenu dužinu.
Boston terierr
Boja pasa ove rase je propisana standardom i može da bude crna,tigrasta ili boja foke sa belinama koje moraju biti u predelu njuške i između očiju.Poželjno je da belina bude raspoređena i na vratu prsima i prednjim nogama.
Bela boja ne sme da se nadje na drugim delovima tela osim prethodno navedenim.
Bostonski terijer je možda prvobitno bio odgajan za borbe, ali je danas karakterno totalno drugačiji. „Mali, američki džentlmen“, kako je u 19. veku nazvan, definitivno je saputnik, a ne borac, premda mužjaci mogu biti malo više teritorijalni ako njihov posed zaokupiraju drugi psi.
Poznat je po visokoj inteligenciji. Njegov živahni, lojalni temperament čini ga jako privrženim mada nekada tvrdoglavost i hiperaktivnost koju poseduje može iznervirati vlasnike i dovesti ih u opasnost.
Psi ove rase obožavaju decu i postaju pravi prijatelji. Dovoljno su mali da ih ne obore, a opet dovoljno veliki i čvrsti kako ih deca ne bi povredila.
Nisu zahtevni u pogledu prostora i ishrane. Potrebno im je dosta pažnje, igre i istrčavanja u prirodi.
Upravo su ove navedene karakteristike rase uticale da Boston terijer postane jako popularna rasa pa je čest član porodice u urbanim sredinama.
Tekst priredio
Dr Nemanja Jovanović, dvm
FCI sudija i odgajivač
