19. јануара 2020.

Blog thumbnail

ZARAZNI KAŠALJ

infektivni traheobronhitis ( Kennel cough en.)

Zarazni kašalj je zarazna bolest respiratornog trakta koja je izazvana virusima i bakterijama. Veoma se lako prenosi i širi, pogotovu u odgajivačnicama, pansionima, parkokvima, na izložbama i prihvatilištima za pse. Takođe se može dobiti preko odeće osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženim psom ili preko posuda za hranu i vodu.

Uzročnici zaraznog kašlja

Zarazni kašalj može biti uzrokovan virusima kao što su pseći virus parainfluence, pseći adenovirus tip 2 ( pseći adenovirus tip 1 izaziva zarazni hepatitis kod pasa), pseći virus influence. Od bakterija kod ovog oboljenja najčešće se sreće Bordetella bronchiseptica i bakterije iz roda Mycoplasmae.

Klinički simptomi zaraznog kašlja

Najčešći simptom zaraznog kašlja je kašalj koji zbog spazma podseća na povraćanje. Kašalj može da bude suv ( „magareći kašalj“ ) ili produktivan kašalj sa izbacivanjem sekreta (najčešće bele pene). Javlja se i otok krajnika, suzenje očiju i pojava iscedka iz nosa, gubitak apetita, neveselost i povišena telesna temperatura. Često na osnovu simptoma koji se vide  vlasnici misle da se nešto „zaglavilo“ u grlu i da pas to ne može da izbaci. Kašalj se lako provocira mehaničkim pritiskom na dušnik (traheju) pipanjem ili povlačenjem psa za ogrlicu, udisanjem hladnog i suvog vazduha, prilikom trčanja kao i prilikom izloženosti jakim i oštrim mirisima.

Upala pluća, povišena telesna temperatura, smanjen apetit i jako otežano disanje javljaju se ukoliko nastanu komplikacije kod nelečenih slučajeva. Nevakcinisani i mladi psi su izuzetno podložni zaraznom kašlju. Sekundarne bakterijske infekcije  mogu izazvati bronhopneumoniju.

Dijagnoza zaraznog kašlja

Jasno izražena klinička slika sa istorijom kontakta Vas ili Vašeg psa sa obolelim psom ili predmetima koji su bili izloženi sekretu obolelih pasa je dovoljna za postavljanje dijagnoze. Krvna slika i biohemijska analiza krvi neodstupaju od fizioloških vrednosti ukoliko nije došlo do komplikacija u vidu upale pluća. Specijalističke procedure kao što su ispiranje traheje i uzimanje uzorka za virusološke i bakteriološke pretrage nije uobičajeno ali se može uraditi. Rendgensko snimanje se radi ukoliko postoji sumnja na strano telo ili na upalu pluća.

Terapija zaraznog kašlja

Terapija zaraznog kašlja je uglavnom potporna, i svodi se na davanje lekova za zaustavljanje ašlja. Ovi lekovi se ne smeju davati ukoliko je kašalj produktivan, odnosno ukoliko ima iskašljanog sadržaja, i ukoliko postoji upala pluća. Povećanje vlažnosti u prostoriji u kojoj pas boravi pomaže u vidu ublažavanja simptoma. Za upotrebu antibiotika postoje različita mišljenja. Kod blažih slučajeva nije neophodno da ih pas dobija, međutim u slučajevima gde se radi o mešovitoj infekciji, gde su bakterije prisutne, kao i kod slučajeva gde se javlja bronhopneumonija, antibiotici su obavezni. Inhalaciona terapija je takođe blagotvorna kod zaraznog kašlja. Pošteda od fizičke aktivnosti takođe doprinosi bržem ozdravljenj od zaraznog kašlja kod pasa.

Zarazni kašalj u proseku traje i leči se 7-10 dana, a najduže 3 nedelje. Simptomi u vidu kašlja mogu ostati još nekoliko nedelja nakon eliminacije uzročnika zaraznog kašlja iz organizma.

Vakcinacija

Preventiva i nega kod zaraznog kašlja

Najbolji način za prevenciju zaraznog kašlja je redovna vakcinacija. Mi u Veterinarskoj Ambulanti GUTA koristimo i preporučujemo vakcine koje u sebi pored zaštite od štenećaka, mačije kuge, leptospiroze i hepatitisa pružaju zaštitu i protiv virusa parainfluence i adenovirusa tip 2. Takođe preporučujemo i vakcinu protiv Bordetelae bronchisepticae koja se aplikuje ukapavanjem po jedne kapi u oko i nos. Ovakav način aplikovanja omogućava da se razvije lokalni imunitet na sluzokoži nosa i konjuktivi, mestima koja predstavljaju ulazna vrata infekcije. Imunitet koji se stvara vakcinacijom ne pokriva sve uzročnike zaraznog kašlja, ali u značajnoj meri smanjuje pojavu simptoma zaraznog kašlja kod pasa.

Imunitet traje 6-8 meseci, otprilike koliko traje i sezonska pojava zaraznog kašlja u parkovima ( januar-avgust). Kod pasa koji su više izloženi mogućnosti da dobiju zarazni kašalj ( psi koji često borave u pansionima i oni koji se često vode na izložbe) vakcinaciju je potrebno raditi 2 puta godišnje.

Kod pasa koji su oboleli, potrebno ih je izolovati kako nebi širili zarazni kašalj na zdrave pse. Posebno ih treba sklanjati od nevakcinisanih i imunokompromitovanih pasa. Svi uzročnici zaraznog kašlja ( i virusi i bakterije) efikasno se uništavaju sa hlornim dezinfekcionim sredstvima.

Posebno treba voditi računa da ljudi koji su imunokompromitovani ne dolaze u dodir sa psima koji boluju od zaraznog kašlja, pošto se  Bordetella bronchiseptica može preneti na ljude – zoonoza.

Prognoza kod zaraznog kašlja

Za većinu pasa obolelih od zaraznog kašlja prognoza je dobra. Simptomi prolaze za 7-10 dana, najduže 3 nedelje. Kod štenadi uzrasta do 3 meseca i kod imunokompromitovanih pasa infekcija sa nekim od uzročnika zaraznog kašlja može biti opasna po život i zahteva ozbiljniji tretman uz primenu infuzije, antibiotika i dodatka kiseonika.

Tekst priredio:

Dr Dragutin Smoljanović, dvm

UZ SVAKU VAKCINACIJU PROTIV BESNILA I ZARAZNIH BOLESTI VAKCINA PROTIV ZARAZNOG KAŠLJA BESPLATNO !!!

GUTA

FREE
VIEW