Srčani crvi

Šta je uzrok bolesti srčanog crva?

Bolest srčanog crva ili dirofilariaza je ozbiljno i  potencijalno fatalno oboljenje. Uzročnik je krvni parazit poznat kao Dirofilaria immitis. Odrasli paraziti se nalaze u srcu i u obližnjim velikim krvnim sudovima zaraženih pasa. Retko,crvi mogu da se nađu i u ostalim delovima cirkulatornog sistema. Ženke parazita su dugačke  od 15 do 36 cm i debljine 5 mm , dok su mužjaci upola manji od njih. Jedan pas može da ima čak 300 crva prisutnih u toku dijagnostikovanja.

“ Odrasli oblici parazita mogu da žive i do pet godina… “

Odrasli oblici parazita mogu da žive i do pet godina, tokom tog vremena, ženka proizvede milione potomaka koji se nazivaju microfilaria. Mikrofilarije žive uglavnom u manjim krvnim sudovima.

Koji je životni ciklus srčanog crva?

“… parazit zahteva komarca kao prelaznog domaćina…“

Životni ciklus srčanog crva je komplikovan; parazit  zahteva komarca kao prelaznog domaćina da bi mogao da nstavi razvoj u telu psa. Čak 30 vrsta komaraca mogu da prenesu ovaj parazit.       Razvojni ciklus počinje kada ženka komarca ujede zaraženog psa i unese mikrofilarije tokom ishrane krvlju.Mikrofilarije se razvijaju tokom 10 do 30 dana u crevu komarca, i kasnije prelaze u usnu duplju. U ovom stadijumu one su infektivne larve i mogu da završe maturaciju kada uđu u psa. Infektivne larve prodru u telo psa kada komarac ujede životinju. Oni migriraju u krvotok,idu do srca i okolnih krvnih sudova gde za 6 do 7 meseci sazrevaju u odrasle, pare se i razmnožavaju. Ovo treba imati u vidu jer se i simptomi bolesti kao i mogućnost dijagnostifikovanja javlja tek u tom periodu ( sa 6 do 7 meseci).

Gde se bolest može naći?

Bolest psećeg srčanog crva rasprostranjena je po celom svetu.

Kako se bolest prenosi?

“….bolest se ne prenosi direktno sa jednog, na drugog psa… “

 Da bi se životinja inficirala treba da postoji prelazni domaćin-komarac, jer se bolest ne prenosi direktnim kontaktom. Širenje bolesti se podudara sa sezonom komaraca, što može da traje i godinu dana u pojedinim delovima Evrope. Broj inficiranih pasa i dužina trajanja sezone komaraca su direktno povezani sa učestalošću bolesti srčanog crva u bilo kojoj oblasti.       Komarac ujeda psa obično na mestima gde je krzno najtanje.Međutim, ni dugačko krzno ne predstavlja zaštitu od infekcije srčanim crvom.

Kakve promene kod pasa izaziva srčani crv?

Obično prođe nekoliko godina pre nego što psi ispolje prve kliničke znake infekcije.Zbog  toga se bolest najčešće dijagnostikuje kod pasa starosti od 2 do 8 godina. Bolest se retko javlja kod pasa mlađih od godinu dana, zato što maturirajući period mikrofilarija traje od pet do sedam meseci od infekcije. Na žalost, kada se pojave klinički simptomi, to je siguran znak da je bolest poodmakla.

        Odrasli paraziti: Odrasli oblici parazita izazivaju bolest tako što začepljuju srce i okolne krvne sudove, koji vode do srca. Oni takođe ometaju rad srčanih zalistaka. Začepljenjem glavnih krvnih sudova, snabdevanje ostalih organa krvlju je smanjeno, posebno dotok krvi u pluća, jetru i bubrege. Što dovodi do smanjenja funkcije ovih organa.

        Znaci bolesti zavise: od broja prisutnih parazita, njihove lokacije u organizmu, dužine boravka u telu psa i od stepena oštećenja srca, jetre, pluća i bubrega.         “Simptomi bolesti su mek, suvi kašalj, otežano disanje… i gubitak snage.“         Najuočljiviji simptomi bolesti su mek,suvi kašalj, otežano disanje, slabost, uznemirenost, nezainteresovanost i gubitak snage. Svi ovi znaci su najizraženiji posle vežbanja, neki psi čak postanu bledi i dezorijentisani.

U našoj ambulanti sumnju na ovu bolest postavljamo kada primetimo abnormalne zvuke pluća i srca, osluškivajući grudni koš stetoskopom.U uznapredovanim slučajevima, srčana slabost je očigledna jer dolazi do naduna abdomena i nogu, usled akumulacije tečnosti.Takođe može se zapaziti:  gubitak težine, loše zdravstveno stanje i anemija. Ozbiljno zaraženi psi mogu iznenada uginuti za vreme vežbanja ili uzbuđenja.

Mikrofilarije (nezreli oblici srčanog crva): Mikrofilarije cirkulišu po celom telu, ali najčešće u malim krvnim sudovima. Zbog toga što su širine kao i mali krvni sudovi, mogu da blokiraju protok krvi kroz njih. Ćelije koje se ishranjuju ovim krvnim sudovima su lišene hranljivih materija i kiseonika. Mikrofilarije prvenstveno oštećuju pluća i jetru. Destrukcija plućnog tkiva dovodi do kašljnja. Oštećenja jetre dovode do ciroze jetre, pojave žutice, anemije i generalizovane slabosti. Bubrezi takođe mogu biti oštećeni, što dovodi do nakupljanja toksina u organizmu.

Kako se bolest srčanog crva dijagnostikuje?

U većini slučajeva, jedan ili više jednostavnih testova krvi mogu dijagnostikovati bolest srčanog crva. Dalji dijagnostički testovi bi utvrdili da li pas može bezbedno da se podvrgne lečenju. Neke ili sve od sledećih dijagnostičkih procedura se preporučuju pre početka tretmana:

Seroliški test na antigene odraslih srčanih crva (antigen test, ELISA ili SNAP test): Ovaj test se izvodi na uzorku krvi. To je test koji se najviše koristi za dokazivanje antigena (proteina) koje proizvode odrasli srčcani crvi. Rezultat će biti pozitivan, čak i ako pas nema mikrofilarije u krvi (oko 20% slučajeva). Psi sa manje od četiri ili pet odraslih parazita ne mogu da izazovu dovoljan broj cirkulišućih antigena da bi test bio pozitivan, tako da se povremeno dobija lažan negativni rezultat kod pasa sa malim brojem parazita, ili u ranim stadijumima bolesti. Zbog toga što antigen proizvode samo ženke parazita, populacija samo muških oblika će takođe dati lažan negativni razultat. Dakle, da bi rezultat bio pozitivan, treba da postoje barem četiri ili pet ženki.

Test krvi na mikrofilarije (mikroskopski ili Knotov test):         Uzorak krvi se centrifuguje pa se pod mikroskopom ispituje prisustvo mikrofilarija. Ako se vide mikrofilarije, test je pozitivan. Broj mikrofilarija koje se vide generalno nam ukazuje na težinu infekcije. Međutim, mikrofilarije u većem broju će se naći u krvotoku tokom letnjih meseci i u večernjim satima, tako da vreme uzorkovanja utiče na rezultat testa. Skoro 20% pasa ne daje pozitivne rezultate testa, iako su zaraženi srčanim crvima zbog toga što je njihov imunio sistem stekao sposobnost da uništi mikrofilarije.Takođe, postoji još jedan krvni parazit koji je prilično uobičajen kod pasa, i veoma ga je teško razlikovati od mikrofilarija srčanog crva. Iz ovih razloga, antigenski test je korisniji za dijagnostikovanje.

Ostali testovi krvi (KKS, biohemija krvi, elektroliti): Anomalije kompletne krvne slike (KKS) i testova krvi za ispitivanje funkcije jetre i bubrega, mogu ukazati na prisustvo srčanog crva. Ovi testovi će obavljati na psima kojima je dijagnostikovana bolest srčanog crva, da bi se odredila funkcija organa i zdravstveni status jedinke pre početka terapije.         Radiografija ( X zraci ): Rendgenski snimak psa sa srčanim crvom će obično pokazati proširenje srca i otok velikih arterija (plućna arterija ) koji se prostire od pluća do srca. Ovi znaci se uzimaju u obzir  kao verovatni dokazi bolesti srčanog crva. Rendgenom se takođe može uočiti stanje srca, pluća i plućnih krvnih sudova. Ove informacije nam omogućavaju da predvidimo moguće komplikacije tokom tretmana.

Elektrokardiogram (EKG): Elektrokardiogram je praćenje struja koje generiču srce. Najviše se koristi za dokazivanje nepravilnosti srčanog ritma. Ovaj test može da otkrije proširenje srčanih komora i da odredi da li pas može bezbedno da se podvrgne lečenju.

Ehokardiografija (ultrazvuk srca): Ultrazvučna dijagnostika nam omogućava da vidimo unutrašnjost komora kako bi procenili opšte stenje srca, a čak nam omogućava i vizuelizaciju parazita.

        Kako se bolest srčanog crva tretira?

 

 

 

Postoji rizik kod lečenja pasa od srčanog crva, mada je letelni ishod redak.         U prošlosti, lek koji se koristio kao terapija, imao je u sebi visok nivo arsena i negativni efekti su se češće ispoljavali. Novi lek ne odražava negativne efekte, što omogućava uspešno lečenje više od 95%  pasa obolelih od ove bolesti.         Kod nekih pasa u toku dijagnostikovanja, konstatuje se da je bolest već dosta uznapredovala. To znači da su srčani crvi bili prisutni dovoljno dugo da izazovu znatna oštećenja na srcu, plućima, krvnim sudovima, bubrezima i jetri. Neka od ovih oštećenja su toliko velika da bi bilo bezbednije lečiti organe koji su oštećeni, nego davati terapiju da bi ubili srčanog crva. Psi u ovakvom stanju nisu sposobni da prežive više od nekoliko nedelja ili meseci. Vaš veterinar će vam dati najbolji savet u vezi terapije za pse kod kojih je bolest uznapredovala.

Tretman za uništavanje odraslih oblika srčanog crva:         Aplikuje se injekcija koja će ubiti srčane crve koji se nalaze u srcu i okolnim krvnim sudovima. Ovaj lek se daje tokom trideset dana. Vaš veterinar će odrediti dozu injekcija u zavisnosti od stanja u kakvom se pas nalazi. Mnogi psi će biti tretirani i antibioticima da bi sprečili nastajenje bakterijskih infekcija (Wolbachia) koje prate ovo oboljenje.         Potpuno mirovanje je veoma važno posle terapije. Odrasli crvi umiru u roku od nekoliko dana i počinnji da se raspadaju. Pošto su se raspali, odlaze u pluća gde se talože u malim krvnim sudovima i potom se resorbuju u telu. Resorpcija može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i većina komplikacija posle tretmana nastaje zbod tih raspadnutih delova crva. To može biti opasan period, tako da je apsolutno neophodno da pas što više miruje i da se ne izlaže naporu mesec dana nakon terapije. Prva nedelja posle davanja injekcija je kritična zato što tada crv umire. Kašalj je prisutan kod teže inficiranih pasa sedam do osam nedelja posle lečenja..

Comments are closed.