15. новембра 2019.

Blog thumbnail

ISHRANA PASA I MAČAKA SA OBOLJENJEM BUBREGA

Oboljenja bubrega javlja se i kod pasa i kod mačaka, naročito kod starijih ljubimaca.

Pre nego što pojasnimo šta sve utiče na pojavu oboljenja, bitno je znati šta su bubrezi, odnosno koja je njihova uloga u organizmu.

Bubrezi su parni organi, koji se sastoje od jedinica koji se zovu nefroni. Uloga nefrona, i samih bubrega  je da filtriraju krvi i na taj način izbacuju iz organizma otpadne produkte metabolizma, i da održavaju optimalnu  kocentraciju I odnos  mineralnih materija i tečnosti u organizmu.

Bubrezi su parni organi, koji se sastoje od jedinica koji se zovu nefroni. Uloga nefrona, i samih bubrega  je da filtriraju krvi i na taj način izbacuju iz organizma otpadne produkte metabolizma, i da održavaju optimalnu  kocentraciju I odnos  mineralnih materija i tečnosti u organizmu.

Kako godine prolaze, nefrni propadaju, sa čime i funkcija bubrega slabi.

Pored starosti na rad bubrega utiču gentestka predispozicija, način ishrane, različita oboljenja( parvoviroza, leptospiroza, štenećak, zarazno zapaljenje jetre) ,  mehaničke povrede samog organa (prilikom udarca, pada i sl.), tumori, trovanja, primene određenih lekova sa nefrotoksičnim posledicama kao i sistemska oboljenja drugih organa.

Oboljenje bubrega može biti akutno i hronično.

Akutni poremećaj u radu bubrega nastaje naglo, i obično je prouzrokovan trovanjem, smanjenim protokom krvi, nekim zaraznim bolesima ili primenom odredjene grupe lekova.

Hronični poremećaj u radu bubrega nastaje postepeno, i obično je već preko 75% funkcionalne sposobnosti bubrega uništenokada se bolest dijagnostikuje.

I kod akutnog i kod hroničnog toka bolesti simptomi su obično atipični, retko kada se može samo na osnovu kliničke slike postaviti tačna dijagnoza.

Od simptoma mogu se javiti povećano uzimanje vode , posledično učestalo mokrenje, smanjen apetit, gubitak telesne težine, zadah iz usta, povraćanje, dijareja, apatija i opšta slabost, pojava krvi u urinu, i ukočen tj.pogrbljen  stav leđa usled bola koji se javlja u ovim organima.

Tačna dijagnoza se postavlja anlizom urina i krvi, a nekad je potrebno uraditi i ultrazvuk, rendgen.

Ljubimac koji je oboleo, mora biti pod stalnim nadzorom veterinara koji će uz adekvatnu medikamentoznu terapiju,  preporučiti i određen ishranu, koja je prilagođena upravo ovakvim pacijentima.

Na tržištu postoje različiti proizvođači medicinske hrane za pacijente sa ovim problemom,

ali svakako i “homemade” za vlasnike koji imaju mogućnosti da svojim ljubimcima spremaju obrok.

Šta je bitno u ishrani za ljubimce sa bubrežnim oboljenjem?

Prva stavka je da unos proteina bude smanjen. Ali to nikako ne znači da treba da se smanji kvalitet proteina i njihova dostunost tj. iskoristljivost u organizmu. Treba birati proteine koji imaju nizak nivo takozvanih azotnih katabolita, čime se utiče na sistemsku hipertenziju. Kuvano belance ima najmanje fosfora pa može biti odabir za vlasnike koji svom ljubimcu spremaju hranu kod kuće.

 Još jdena od bitnih stavki  kvalitetnih proteina je taj da se ne bi gubila mišićna masa i time životinja izgledala kahektično.

Kod izbora proteina animalnog porekla nikako kod ovih pacijenata ne treba davati iznutrice jer one imaju povećan odnos fosfora i natrijuma što predstavalja sledeće stavke koja treba da budu ograničene i   smanjene kod pacijenata sa bubrežnim oboljenjima.

U ishranu treba da bude uključne omega 3 masne kiseline, koje imaju imaju ulogu da poboljšaju glomeralnu filtraciju i spreče fibrozu bubrega.

Da bi ishrana enegetski zadovoljila nutritivne potrebe,  ostatak mogu biti namernice koje su bogate vlaknima koja će dati osećaj sitosti , omekšati stolicu i deo tečnosti eliminisati preko creva, a ne putem obolelih bubrega.

Naravno, sve vreme ljubimcu sveža, čista voda mora biti dostupna.Treba težiti da se stimuliše ljubimac za uzimanje vode, ukoliko je sposobnost bubrega za koncentraciju urina očuvana.

Testove krvi treba raditi povremeno, da bi proverili da nije došlo do pada proteina u krvi,

da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.

Bitno je da ljubimca na prve naznake oboljenja odvedete kod veterinara, jer svako odlaganje pogoršava stanje bubrega i oni gube svoju funkciju.

Preventiva se sastoji u  izbalansiranoj ishrni, urednim vakcinacijama, redovnim preventivnim analizama krvi i urina, higijeni držanja ljubimca i redovnim kontrolama kod veterinara.

Laboratorijske analize krvi i urina se preporučuju jedanput godišnje između 6. i 10. godine života, a posle 10.godine života analize se preporučuju dva puta godišnje. Rase kod kojih postoji genetska predispozicija za nastanak oboljenja bubrega, kao što su persijske mačke, bul terijeri, kern terijeri i neke druge treba testirati redovno od navršene 1.godine života kako bi se oboljenja bubrega uočila u ranom stadijumu a samim tim produžio i unapredio kvalitet života. Pored laboratorijsih analiza kod ljbimaca koji imaju predispoziciju  istovremeno se radi i ultrazvučni pregled.

Ukoliko se umesto gotove industrijske hrane odlučite da hranu sami spremate, obavezno se obratite Vašem veterinaru kao bi dobili recept za spremanje čime obezbeđujete da obrok vašeg ljubimca i po količini i po sastavu odgovara uzrastu i težini Vašeg ljubimca.

Tekst priredili:

Spec. veterinarske dijetetike dr Dušica Prka, DVM i

Dr Dragutin Smoljanović, DVM

GUTA

FREE
VIEW