Šta je Erlihija i kako je konstatovati? Erlihija,nazvana je po Doktoru Erlihu koji ju je prvi opisao, posebna je vrsta bakterije koja napada i živi u belim krvnim ćelijama domaćina. Različiti tipovi Erlihije žive u različitim tipovima belih krvnih zrnaca. Domaćini mogu biti ljudi i životinje.
Erlihija se širi od domaćina do domaćina, putem krpelja i karakteriše se intracelularnom lokacijom, što naročito otežava lečenje antibioticima koji ne prodiru unutar ćelija. Erlihija je prvobitno grupisana prema vrsti belih krvnih zrnaca koje napada, tako je granulocitna linija karakteristična u akutnoj formi sa lobuliranim jedrom i karakterističnim izgledom krvnih ćelija, a monocitna linija je karakteristična za hroničnu formu bolesti i ima više zaobljeno jedro.
Klasifikacija Erlihije:
Sa pojavom usavršene molekularne biologije utvrđeno je da gore navedena pravila i podele nisu apsolutne. Danas koristimo RNA sekvecioniranje za utvrđivanje Erlihije.
Reklasifikacija Erlihije se dogodila 2001 godine na sledeće tri kategorije:
*Ehrlichia ristici je sada reklasifikovana kao Neorickettsia ristici, Ehrlichia platys kao Anaplasma platys. Ehrlichia equi, E.phagocytophila i Human granulocytic Ehrlichial su sada svrstani u istu vrstu koja je reklasifikovana kao Anaplasma phagocytophila.
Šta je to ’’TROPSKA PANCITOPENIJA’’?
- Iako je i od ranije bilo poznato da psi mogu biti zaraženi Erlihijom, obim bolesti je postao očigledan tokom rata u Vijetnamu kada se razboleo vojnički Nemački ovčar, gde je infekcija izgledala kao da su zbrisana bela krvna zrnca. Bela krvna zrnca kao i crvena krvna zrnca bila su pogođena infekcijom, a bolest je nazvana ’’Tropskom psećom pancitopenijom’’.Ovo stanje je bilo pručavano i nađeno je da bolest nije ograničena samo na Jugoistočnu Aziju, nego da je prisutna i u SAD-u. Osamdesetih godina utvrđeno je da i ljudi mogu biti inficirani Erlihijom, ali ne sa istom Erlihijom koja inficira pse. Nakon ovih saznanja proučavanja su nastavljena u većem obimu. Nemački ovčari su skloni da obole od posebnog teškog oblika erlihioze.
Šta je to ’’TROPSKA PANCITOPENIJA’’?
Različite vrste Erlihija se prenose različitim tipovima krpelja.
- The brown Dog tick (Riphicephalus sanguineus) se obično širi Ehrlichia canis, E.ewingii
- The lone star tick (Amblyomma americanum) je glavni vektor za E.ewingii(na telu krpelja zapažamo zvezdu)
Važno je napomenuti da su u područjima gde ima krpelja zastupljene i mnoge bolesti koje krpelji prenose: Lajmska bolest, Babezioza, Anaplazmoza, Erlihioza, a verovatno i neke do sada neotkrivene bolesti. Tako da nije iznenađujuće da na području u kojem ima krpelja imamo i pacijente sa više krvnih parazita.
Razvoj bolesti kod pasa
Postoje tri faze bolesti (Erlihioze): akutna, subklinička i hronična.
- Akutna faza : Obično je veoma blaga faza, pojavljuje se 1-3 nedelje nakon što krpelj ujede domaćina. Erlihija se tada umnožava i napada membrane belih krvnih zrnaca. Za vreme ove faze vrednost trombocita pada i dolazi do imunoposredovanog uništenja trombocita. Tokom akutne faze psi su tromi, nezainteresovani za hranu, a mogu imati i uvečane limfne čvorove. Može doći i do groznice. Iako pas izgleda veoma bolesno, ova faza retko je opasna po život. Većina pasa koji su ovoj fazi adekvatno lečeni ozdrave, a oni koji nisu, iz akutne faze prelaze u druge.
- Subklinička faza : U ovoj fazi psi izgledaju normalno, ali mikroorganizam se u ovoj fazi nalazi u slezini i tamo može ostati mesecima ili godinama. Jedini nagoveštaj da se Erlihija krije u slezini je donekle smanjen broj trombocita ili povišen nivo globulina u krvi. Nivo proteina u krvi na laboratorijskom nalazu je podeljen na albumin (značajan nosilac proteina) i globuline (svaki drugi krvni protein uključujući i antitela). Dugoročna stimulacija imunog sistema podići će globuline.
- Hronična faza : U ovoj fazi psi ponovo oboljevaju sa kliničkim manifestacijama. Više od 60 procenata pasa inficiranih E.canis imaće abnormalno krvarenje zbog smanjenih trombocita. Kao dugoročna imuno stimulacija javlja se duboka inflamacija oka (uveitis), takođe, može doći i do neuroloških problema. Javlja se i glomerulonefritis gde dolazi do gubitka proteina putem mokraće. Kako u ovoj fazi imamo povećane globuline tako su albumini smanjeni.
*Infekcije sa Ehrlichia ewingii imaju tendenciju da izazovu artritis pored gore navedenih simptoma.
Kako postavljamo dijagnozu?
Dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog testa već na osnovu prikupljanja rezultata. Prvi korak je pronalazak i grupisanje tipičnih nalaza:
– Pas sa groznicom, uvećanim limfnim čvorovima, krvarenjem, artritisom.
– Smanjen broj trombocita,visok nivo globulina i blaga anemija
Kada se sumnja na Erlihiozu, možemo da uradimo test krvi (sa antitelima protiv Erlihije). Rezultate testa krvi treba uzimati sa rezervom, budući da pozitivan rezultat može da znači izloženost a ne nužno i aktivnu infekciju. S druge strane, negativan rezultat ne znači da pas nije pod infekcijom, već ili da je toliko bolestan da organizam ne proizvodi antitela ili je infekcija u ranoj fazi u kojoj organizam još ne proizvodi antitela.
Način utvrđivanja infekcije:
IFA test (imunoflorescencija antitela)-ovaj test utvrđuje infekciju od 7-28 dana nakon izloženosti Erlihija
U nekim zemljama postoje takozvani brzi testovi. Ovi testovi na osnovu malog uzorka krvi mogu pokazati pozitivnost ili negativnost na jednu ili više bolesti.Tako, 4DX test pokazuje prisustvo Lajmske bolesti,Erlihioze i Srčanog crva.Za utvrđivanje erlihioze koristi se i PCR test ali se zbog sigurnosti preporučuje uz kombinaciju sa drugim testovima.
Lečenje:
Najefikasnije lečenje Erlihioze sprovodimo primenom antibotika Tetraciklina i Doksiciklina. Terapija se primenjuje mesec dana, ali prva poboljšanja su vidljiva već nakon nekoliko dana. Terapija se može istovremeno otpočeti i sa kortikosteroidima da bi ublažili situaciju dok antibiotici ne počnu da deluju.
Prevencija:
Budući da su krpelji prenosioci Erlihije, ampule i ogrlice protiv krpelja nužno su sredstvo zaštite pasa u vreme sezone krpelja (proleće i leto). Infekcija se može ponovo vratiti pošto se pri prvom kontaktu sa Erlihioyom ne stvara trajni imunitet.