Архиве категорија: Pitanja i odgovori

10 VETERINARSKIH SAVETA ZA ŠTO BOLJE ZDRAVLJE VAŠIH LJUBIMACA

10 VETERINARSKIH SAVETA ZA ŠTO BOLJE ZDRAVLJE VAŠIH LJUBIMACA

1. Zaštita od parazita – Veoma je bitno da Vaši ljubimci budu redovno tretirani protiv

Buve kod pasa i mačaka
Buve kod pasa i mačaka

parazita, kako unutrasnjih, tako i spoljnih. Crevni paraziti su veoma često prisutni u digestivnom traktu mladih jedinki i mogu ozbiljno ugroziti zdravlje Vašeg ljubimca. Takođe, veoma je važno napomenuti da su neke vrste parazita pasa i mačaka zoonoze, što znači da se mogu preneti na ljude, pa tako redovnim čišćenjem štitite i Vaše zdravlje.
Buve predstavljaju najčešći problem na našim prostorima. One mogu dovesti do dermatoloških problema u vidu češanja, gubitka dlake i promena na koži kao što su crvenilo i rane. Takođe, buve su prelazni domaćini za neke vrste crevnih parazita, pa Vaš ljubimac rizikuje da se zarazi ako proguta buvu.
Krpelji su takođe veliki problem. Vrlo često su nosioci oboljenja koja mogu biti smrtonosna za pse.
Treba napomenuti i da je na našim prostorima prisutna i dirofilarioza (srčani crv) koju najčešće prenose komarci.

2. Vakcinacija protiv infektivnih bolesti – Iako vakcinacija protiv infektivnih bolesti nije obevezna po zakonu, apsolutne preporuka svakog veterinara je da Vašeg ljubimca zaštitite od ovih bolesti pravilnom vakcinacijom.
Za pse su ove vakcine obično polivalentne i sadrže zaštitu od štenećaka, parvoviroze, zaraznog hepatitisa, i leptospiroze. Bitno je napomenuti da su sve ove bolesti prisutne na našem podneblju, a ukoliko životinja oboli, lečenje i potpuni oporavak su krajnje neizvesni. Prva vakcina se daje u uzrastu od 6 – 8 nedelja, a nakon 4 nedelje sledi i revakcinacija. Bitno je napomenuti da treba sprečiti kontakt šteneta sa drugim psima dok ne prođe ceo proces imunizacije.
Vakcine za mačke su obično trovalentne i sadrže zaštitu od panleukopenije, kalicivirusa i herpes virusa. Prva vakcina je sa navršenih 8 nedelja starosti, a revakcina je za 4 nedelje.
Naša preporuka je da se ove vakcine daju svake godine i kada životinja poraste.
virusi
3. Mikročipovanje i vakcinacija protiv besnila – Vakcinacija protiv besnila i mikročipovanje je zakonska obaveza svakog vlasnika. Našim zakonom je propisano da se svaki pas i mačka moraju obeležiti mikročipom do navršenih 90 dana starosti, kao i da se svi psi i mačke stariji od tri meseca moraju vakcinisati protiv besnila jednom godišnje.
Besnilo je jedno od najopasnijih virusnih oboljenja za koje ne postoji lek, a pri tom je i zoonoza, tako da redovnom vakcinacijom štitite i svoje, a izdravlje Vašeg ljubimca.

4. Redovni pregledi – poput ljudi, i kućni ljubimci mogu patiti od hroničnih oboljenja. Mnoga oboljenja često mogu biti dugo vremena bez simptoma i da se pokažu tek kada je bolest već u poodmaklom stadijumu. Najbolji način da se ove bolesti otkriju na vreme ili čak spreče jesu redovni pregledi kod Vašeg veterinara. ekg Rutinskom analizom krvi uz eventualnu pomoć još nekih dijagnostičkih metoda (EKG, RTG, ultrazvuk) stičemo uvid u stanje i funkciju unutrašnjih organa vašeg ljubimca.

5. Održavanje normalne telesne težine – u poslednje vreme, prekomerna telesna težina predstavlja sve veći problem u veterinarskoj medicini. Gojaznost utiče na rad mišićno-koštanog sistema opterećujući ga, usled čega dolazi do artritisa i oboljenja kičme. Kao i kod ljudi i kod Vaših ljubimaca gojaznost je povezana sa bolestima srca i krvnih sudova, kao i sa dijabetesom.
Vodite računa o tome kolike su stvarne dnevne potrebe vašeg ljubimca. Ukoliko Vaš ljubimac ne izlazi napolje ili ide samo u kraće šetnje, smanjite mu dnevne obroke. Takođe, bitno je da izbegavate davanje hrane mimo obroka, kao i da ne preterate u davanju poslastica koje mogu biti veoma kalorične.

6. Sterilizacija/kastracija – Ukoliko ne želite da parite Vašeg ljubimca, svakako Vam preporučujemo da ga što pre sterilišete/kastrirate.
Ukoliko imate ženku, a ne želite potomstvo, sterilizacija je pravo rešenje. Osim što ćete izbeći neželjeno potomstvo, sterilizacija značajno umanjuje rizik od pojave nekih vrsta tumora koji su zavisni od polnih hormona.

STERILIZACIJA I KASTRACIJA
STERILIZACIJA I KASTRACIJA

Vlasnici mužjaka neće imati problema sa neželjenim potomstvom, ali rizikuju da im ljubimac odluta za nekom ženkom u teranju i da se izgubi. Vrlo često dolazi i do žestokih okršaja između mužjaka kako bi se izborili za naklonost ženke. Posledice ovakvih obračuna mogu biti lakše, kada ljubimac ima samo površinske ozlede, ali i veoma ozbiljne, ponekad čak i fatalne. Bitno je napomenuti i da postoji veliki broj zaraznih oboljenja koja se putem ugriza mogu preneti.

7. Zdravo okruzenje – Ljubimac nije predmet. Vaš ljubimac svakodnevno iziskuje Vašu pažnju i mentalnu stimulaciju. Pod ovim podrazumevamo redovne šetnje za pse nekoliko puta dnevno uz igru.

WELNES
WELNES

 

Za mace je bitno obezbediti mesto za grebanje i dovoljno igračaka. Ovakve aktivnosti doprinose održavanju mišićnog tonusa Vašeg ljubimca, a i doprinose Vašem međusobnom zbilžavanju.
8. Nega zuba – Poput Vas i Vaš ljubimac može imati problema sa desnima i zubima. Redovno održavanje oralne higijene pomoći će Vašem ljubimcu da mu zubi i desni budu zdravi. Na tržištu postoji značajan broj preparata koji pomažu u sprečavanju pojave plaka i kamenca.
Ukoliko je do stvaranja kamenca već došlo, preporuka je da Vašeg ljubimca odvedete do veterinara koji će ga ukloniti ultrazvučnim aparatom.

9. Ne davati lekove za ljude ukoliko ih nije prepisao Vaš veterinar – Psi i mačke imaju znatno drugačiji metabolizam od nas, pa bi davanje nekih preparata koji se koriste u humanoj medicini moglo biti kobno po Vašeg ljubimca. Najčešće (zlo)upotrebljavani lekovi su takozvani nesteroidni antiinflamatorni lekovi u koje spadaju aspirin i ibuprofen (brufen) koje vlasnici ne tako retko daju svojim ljubimcima, a pri tom samo jedna doza ovih preparata može izazvati obilno krvarenje iz digestivnog trakta, sa mogućim trajnim posledicama po zdravlje Vašeg ljubimca.
Važno je napomenuti da postoje preparati iz humane medicine koji se povremeno prepisuju ljubimcima, ali o vrsti leka, kao i o dozi odlučuje isključivo Vaš veterinar.

10. Bezbednost u vozilu – Prilikom kretanja na put Vašim vozilom, neophodno je da poput sebe, zaštitite i Vašeg ljubimca. Ukoliko imate manjeg psa ili mačku, preporuka je da ih vozite u transporteru, a ukoliko imate velikog psa, možete ga smestiti na zadnjem sedištu pri čemu bi bilo poželjno privezati ga specijalnim pojasom za tu svrhu. Slobodan ljubimac u kolima remeti pažnju vozaču, što može dovesti do nezgode. Nikada nemojte dozvoliti ljubimcu da se vozi na prednjem sedištu jer se može ozbiljno povrediti u slučaju da dođe do aktiviranja vazdušnih jastuka. Takođe, ne dozvolite ljubimcu da se vozi sa glavom isturenom kroz prozor jer tako lako može ispasti iz vozila, a može doći i do oboljenja očiju i ušiju uzrokovanih jakim vetrom.

 

 

Kupanje pasa

Koliko često će vaš pas da se kupa zavisi najviše od njega.

Činjenice koje treba uzeti u obzir su: stanje dlake, dužina dlake, koliko brzo se prlja, gde pas živi (da li živi u kući ili napolju), faza linjanja i svakako postojanje određenih kožnih bolesti. (Za više informacija pogledajte članak „Glavni medicinski razlozi za šišanje i četkanje vašeg psa“).

Kupanje i šišanje pasa

Nekim psima kupanje je potrebno samo nekoliko puta godišnje dok drugi zahtevaju nedeljno sredjivanje. Jedno od boljih pravila kaže da trba kupati psa samo kada mu se dlaka zaprlja ili počne da se „oseća“.

Ukoliko vašeg psa kupate češće svakako trba obratiti pažnju na izbor šampona, jer postoje kvalitetniji šamponi koje možete koristiti svakodnevno i oni šamponi  za koje proizvođači preporučuju razmak između kupanja jednom na svakih 20-30 dana.

Za zdravu i kvalitetnu dlaku takođe je bitno da vašeg psa četkate dva puta nedeljno, bez obzira na dužinu dlake.

ERLIHIOZA

Šta je Erlihija i kako je konstatovati?

Erlihija,nazvana je po Doktoru Erlihu koji ju je prvi opisao, posebna je vrsta bakterije koja napada i živi u belim krvnim ćelijama domaćina. Različiti tipovi Erlihije žive u različitim tipovima belih krvnih zrnaca. Domaćini mogu biti ljudi i životinje. Erlihija se širi od domaćina do domaćina, putem krpelja i karakteriše se intracelularnom lokacijom, što naročito otežava lečenje antibioticima koji ne prodiru unutar ćelija. Erlihija je prvobitno grupisana prema vrsti belih krvnih zrnaca koje napada, tako je granulocitna linija karakteristična u akutnoj formi sa lobuliranim jedrom i karakterističnim izgledom krvnih ćelija, a monocitna linija je karakteristična za hroničnu formu bolesti i ima više zaobljeno jedro.

 

Ehrlichia equi –živi u granulocitima (tip belih krvnih ćelija)

  1. Ehrlichia ewingii-živi takođe u granulocitima
  2. Ehrlichia canis-živi u monocitima (drugačiji tip brlih krvnih ćelija)
  3. Ehrilchia risitci-takođe živi u monocitima
  4. Ehrilichia platys-živi u trombocitima

Sa pojavom usavršene molekularne biologije utvrđeno je da gore navedena pravila i podele nisu apsolutne. Danas koristimo RNA sekvecioniranje za utvrđivanje Erlihije.                                    Reklasifikacija Erlihije se dogodila 2001 godine na sledeće tri kategorije:

  1. Ehrlichia canis (uglavnom infekcija pasa)
  2. Ehrlichia ewingii (uglavnom infekcija pasa)
  3. Ehrlichia chaffeensis (uglavnom infekcija ljudi)

*Ehrlichia ristici je sada reklasifikovana kao Neorickettsia ristici, Ehrlichia platys kao Anaplasma platys. Ehrlichia equi, E.phagocytophila i Human granulocytic Ehrlichial su sada svrstani u istu vrstu koja je reklasifikovana kao Anaplasma phagocytophila.

Šta je to ’’TROPSKA  PANCITOPENIJA’’?

Iako je i od ranije bilo poznato da psi mogu biti zaraženi Erlihijom, obim bolesti je postao očigledan tokom rata u Vijetnamu kada se razboleo vojnički Nemački ovčar, gde je infekcija izgledala kao da su zbrisana bela krvna zrnca. Bela krvna zrnca kao i crvena krvna zrnca bila su pogođena infekcijom,  a bolest je nazvana ’’Tropskom psećom pancitopenijom’’.Ovo stanje je bilo pručavano i nađeno je da bolest nije ograničena samo na Jugoistočnu Aziju, nego da je prisutna i u SAD-u. Osamdesetih godina utvrđeno je da i ljudi mogu biti inficirani Erlihijom, ali ne sa istom Erlihijom koja inficira pse. Nakon ovih saznanja proučavanja su nastavljena u većem obimu.

Nemački ovčari su skloni da obole od posebnog teškog oblika erlihioze.

 

 

Koji su krpelji zaslužni za infekciju Erlihijom?

Različite vrste Erlihija se prenose različitim tipovima krpelja.

  1. The brown Dog tick (Riphicephalus sanguineus) se obično širi Ehrlichia canis, E.ewingii
  2. The lone star tick (Amblyomma americanum) je glavni vektor za E.ewingii(na telu krpelja zapažamo zvezdu)

Važno je napomenuti da su u područjima gde ima krpelja zastupljene i mnoge bolesti koje krpelji prenose: Lajmska bolest, Babezioza, Anaplazmoza, Erlihioza, a verovatno i neke do sada neotkrivene bolesti. Tako da nije iznenađujuće da na području u kojem ima krpelja imamo i pacijente sa više krvnih parazita.

Razvoj bolesti kod pasa

Postoje tri faze bolesti (Erlihioze): akutna, subklinička i hronična.

  1. Akutna faza : Obično je veoma blaga faza, pojavljuje se 1-3 nedelje nakon što krpelj ujede domaćina. Erlihija se tada umnožava i napada membrane belih krvnih zrnaca. Za vreme ove faze vrednost trombocita pada i dolazi do imunoposredovanog uništenja trombocita. Tokom akutne faze psi su tromi, nezainteresovani za hranu, a mogu imati i uvečane limfne čvorove. Može doći i do groznice. Iako pas izgleda veoma bolesno, ova faza retko je opasna po život. Većina pasa koji su ovoj fazi adekvatno lečeni ozdrave, a  oni koji nisu,  iz akutne faze prelaze u druge.

 

  1. Subklinička faza : U ovoj fazi psi izgledaju normalno, ali mikroorganizam se u ovoj fazi nalazi u slezini i tamo može ostati mesecima ili godinama. Jedini nagoveštaj da se Erlihija krije u slezini  je donekle smanjen broj trombocita ili povišen nivo globulina u krvi. Nivo proteina u krvi na laboratorijskom nalazu je podeljen na albumin (značajan nosilac proteina) i globuline (svaki drugi krvni protein uključujući i antitela). Dugoročna stimulacija imunog sistema podići će globuline.
  2. Hronična faza : U ovoj fazi psi ponovo oboljevaju sa kliničkim manifestacijama. Više od 60 procenata pasa inficiranih E.canis imaće abnormalno krvarenje zbog smanjenih trombocita. Kao dugoročna imuno stimulacija javlja se duboka inflamacija oka (uveitis), takođe, može doći i do neuroloških problema. Javlja se i glomerulonefritis gde dolazi do gubitka proteina putem mokraće. Kako u ovoj fazi imamo povećane globuline tako su  albumini smanjeni.

*Infekcije sa Ehrlichia ewingii imaju tendenciju da izazovu artritis pored gore navedenih simptoma.

Kako postavljamo dijagnozu?

Dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog testa već na osnovu prikupljanja rezultata. Prvi korak je pronalazak i grupisanje tipičnih nalaza:

–          Pas sa groznicom, uvećanim limfnim čvorovima, krvarenjem, artritisom.

–          Smanjen broj trombocita,visok nivo globulina i blaga anemija

Kada se sumnja na Erlihiozu, možemo da uradimo test krvi (sa antitelima protiv Erlihije). Rezultate testa krvi treba uzimati sa rezervom, budući da pozitivan rezultat može da znači izloženost a ne nužno i aktivnu infekciju. S druge strane, negativan rezultat ne znači da pas nije pod infekcijom, već ili da je toliko bolestan da organizam ne proizvodi antitela ili  je infekcija u ranoj fazi u kojoj organizam još ne proizvodi antitela.

Način utvrđivanja infekcije:

IFA test (imunoflorescencija antitela)-ovaj test utvrđuje infekciju od 7-28 dana nakon izloženosti Erlihija

U nekim zemljama postoje takozvani brzi testovi. Ovi testovi na osnovu malog uzorka krvi mogu pokazati pozitivnost ili negativnost na jednu ili više bolesti.Tako, 4DX test pokazuje prisustvo Lajmske bolesti,Erlihioze i Srčanog crva.Za utvrđivanje erlihioze koristi se i PCR test ali se zbog sigurnosti preporučuje uz kombinaciju sa drugim testovima.

Lečenje

            Najefikasnije lečenje Erlihioze sprovodimo primenom antibotika Tetraciklina i Doksiciklina. Terapija se primenjuje mesec dana, ali prva poboljšanja su vidljiva već nakon nekoliko dana. Terapija se može istovremeno otpočeti i sa kortikosteroidima da bi ublažili situaciju dok antibiotici ne počnu da deluju.

Precencija

            Budući da su krpelji prenosioci Erlihije, ampule i ogrlice protiv krpelja nužno su sredstvo zaštite pasa u vreme sezone krpelja (proleće i leto). Infekcija se može ponovo vratiti pošto se pri prvom kontaktu sa Erlihioyom ne stvara trajni imunitet.

Tekst priredila  Ivana Miletić

 

EBOLA

Ovih dana Ebola se nalazi u svim vestima. Kao što možda znate Ebola je skraćen naziv za bolest koja se zove Ebola-Hemoragična Groznica i izazvana je virusom koji je pogodio nekoliko zemalja u Zapadnoj Africi. Simptomi Ebole kod ljudi su sledeći: povišena temperatura, glavobolja, bol u mišićima, slabost, povraćanje, proliv i bol u stomaku. Simptomi se javljaju 2 do 21 dan nakon izloženosti virusu. Neki ljudi koji su oboleli od Ebole uspeli su da se izleče, više teorija zavere je povezano sa tim. Krucijalno pitanje za nas koji radimo sa kućnim ljubimcima je:

DA LI PSI I MAČKE MOGU DA OBOLE OD EBOLE I/ILI DA LI MOGU DA BUDU PRENOSIOCI? 

 

Šta je Ebola?

Ebola je virus koji pripada grupi virusa koji su nastali u centralnoj Africi, prvobitno kod ptica. Danas se smatra da su glavni rezervoari ovog virusa „voćni“ slepi miševi.

Koje vrste su prijemčive za ovaj virus?

EBOLA JE ZOONOZA, što znači da se sa životinja može preneti na ljude. Takođe se može preneti i među sisarima. Najvažnije vrste koje mogu oboleti su primati (gorile, šimpanze, majmuni i ljudi), „voćni“ slepi miševi, bodljikavo prase, antilope, glodari, svinje iPSI.

Za sada ne postoji dokumentovan podatak o infekciji mačaka sa virusom Ebole.

Kod svih primata, uključujući i ljude smrtnost iznosi 50-90%.

Kako se Ebola prenosi?
Najvažniji način prenošenja ebole među ljudima je direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima i izlučevinama kao što su urin, pljuvačka, povraćeni sadržaj. Izmet, sperma i krv od zaražene jedinke.

Ebola se može preneti i na niz drugih načina kao što su preko zaraženog mesa životinja koje su obolele od Ebole kao i preko igala i nesterilnih instrumenata.

Kako psi dobijaju Ebolu?

Psi i druge životinje dobijaju ebolu tako što konzumiraju meso i druge namirnice koje su kontaminirane i prilikom kontakta sa telesnim tečnostima i izlučevinama.

Kako izgledaju simptomi Ebole kod pasa?

Kod pasa Ebola prolazi asimptomatski – ne razvijaju se simptomi bolesti. Tokom perioda u kome su psi inficirani oni mogu prenositi ovu bolest na ljude i druge životinje lizanjem, ugrizom, prilikom šišanja i ostalih manipulativnih radnji sa psom. Virus Ebole se kod pasa nalazi u pljuvačci, suzama, mokraći ( urinu ) i izmetu ( feces). Jednom kada pas preboli Ebolu on prestaje da bude infektivan.Psi ne umiru od EBOLA virusne infekcije.

Da li moj pas može da oboli od Ebole?

U Srbiji i u zemljama u kojima nema ove zarazne bolesti šanse da Vaš pas oboli su izuzetno minimalne za sada. Nije poznato žarište ove bolesti izvan zaraženih područja u Africi.

U zemljama u kojima postoje striktna pravila i kontrola u proizvodnji hrane, kao i visoka svest oličnoj higijeni nema opasnosti za naše kućne ljubimce kao što ne bi trebalo da bude opasnosti ni za nas.

Nadam se da je ovaj tekst doneo dosta korisnih informacija kako za Vas tako i za Vaše ljubimce.

BESPLATAN SAVET VETERINARA

BESPLATAN SAVET VETERINARA

Sep 09, 2014

Zvonjenje telefona je nešto što se dešava stalno u svakoj veterinarskoj ambulanti. U velikom broju slučajeva zovu vlasnici čija je namera da dobiju savet preko telefona…

Bez obzira da li se radi o psu ili mački razgovor počinje iznošenjem problema, npr. pas povraća u zadnja dva dana i možda ima malo ređu stolicu. Takođe možda je i malo letargičan. Vlasnik je rešio da pozove i da razgovara sa veterinarom. Namera vlasnika je da dobije savet. Besplatan veterinarski savet.

 

 

BESPLATAN SAVET VETERINARA

   Pre nego što nastavim, dozvoliću sebi da se predstavim i da predstavim ambulantu u kojoj radim. Ovaj i ovakve slične tekstove pišem posle 15 godina rada u veterinarskoj praksi i u njima iznosim moje iskreno mišljenje bez namere da podilazim bilo kome niti da ulepšavam istinu. Trudim se da objektivno iznesem sve činjenice : Vama, farmaceutskim kompanijama, proizvođačima  hrane i opreme za naše ljubimce, odgajivačima i svima ostalima  kojima ovaj tekst bude interesantan za čitanje. Oni koji do kraja budu pročitali ovaj tekst možda će pomisliti da mi nisu sve koze na broju, neke će ove reči razbesneti, ali smatram da iznošewe stavova koji su pokriveni argumentima predstavljaju dobar početak u komunikaciji na relaciji klijent – veterinar kako bi se izbegle nejasnoće i neka nerealna očekivanja koja mogu da pokvare ovaj odnos. U svim odnosima, uključujući i poslovni , istina i iskrenost su najbolji „lekovi“  ( često znaju da budu gorki, pa čak i bolni) kojima se održava zdravlje odnosa. Trenutno u mojoj veterinarskoj ambulanti egzistenciju obezbeđuju tri osobe sa svojim porodicama i još dva studenta se pripremaju za samostalan rad. Svako od nas petoro  koji smo članovi tima koji se zove Veterinarska ambulanta GUTA, ima svoju ulogu i jasno definisane zadatke i oblasti u kojima radi. Podela je usmerena ka što efikasnijem i kvalitetnijem pružanju usluga kako bi zdravlje i sigurnost bili na najvišem nivou.

Pitanje telefonskih poziva radi dobijanja saveta je komplikovano iz više razloga. Navešću nekoliko razloga zbog kojih sve moje kolege, bez obzira na učtivo prijatan  ton  kojim razgovaraju sa Vama nerado daju savete preko telefona:

  1. Kao prvo ne postoji dodatno vreme u radnom danu kako bi se obavio  telefonski razgovor sa svakim ko pozove.Većina veterinara je tokom radnog dana posvećena klijentima koji dolaze na zakazane preglede/konsultacije. Takav rad podrazumeva pripremu za određenog klijenta, razgovor sa klijentom, vršenje određene intervencije i evidentiranje određene usluge. Bilo koje ometanje ili prekidanje tokom ovog procesa je nedopustivo. Sve ovo je mnogo jasnije ukoliko se stavite u poziciju klijenta koji je došao u zakazano vreme, plaća uslugu  a pri tome čeka i sluša dok se razgovor ne završi. O greškama i previdima koje se usled ometanja i prekidanja mogu dogoditi bespredmetno je raspravljati. Da postoji dodatno vreme veterinari bi imali telefonske brojeve preko kojih bi naplaćivali razgovore.
  2. Niko od nas ne može da živi dajući besplatne savete.
  3. Protivzakonito je postaviti dijagnozu i lečiti bez pregleda i direktnog kontakta (odnosa) doktor – pacijent.
  4. Razgovarao sam sa dosta kolega koji su davanjem besplatnih saveta preko telefona pokušali da pomognu da bi kasnije bili razapeti i spaljeni na lomači.

Ovakvo mišljenje i ovakve situacije su imale skoro sve moje kolege koje ja poznajem. Zbog ova četiri razloga većina mojih kolega je oprezna prilikom davanja saveta preko telefona.

 

Evo jednog primera koji se meni desio kada sam pokušao da izadjem u susret klijentu:

Vlasnica jednog zapadno škotskog belog terijera me je pozvala iz razloga što njen pas povraća i ima nešto učestaliju, meku stolicu. Pitanja koja sam joj postvio su bila da li je pas i dalje raspoložen, da li je zainteresovan za igru, da li ima apetit, da li je sluzokoža usta ružičasta, da li postoji problem u disanju, koliko to dugo traje. Vlasnica je odgovorila da se njen westi i dalje igra, nema problema sa disanjem, da je sluzokoža usta lepa i ružičasta, da su se simptomi pojavili u popodnevnim satima predhodnog dana… Dao sam savet otprilike ovako: ukinuti hranu i vodu na 12 sati i zatim započeti ishranu sa izblendiranom kuvanom hranom. Dao sam i uputstvo kako da pripremi hranu. Savet sam završio rečenicom da ako njen westi nastavi da povraća obavezno pozove dežurni veterinar u bilo koje doba dana ili noći na br.tel.065/2750-459.

 

Nakon 4 dana pozvao je uznemireni suprug iznoseći lavinu optužbi jer je njihovom psu bilo gore, nastavio je da povraća a dijareja je bila učestalija sa primesama krvi. Psa su jedva stabilizovali pošto su ga nakon 2 dana „kućnog lečenja“ odveli kod drugog veterinara. Pas je imao mačiju kugu – parvovirozu, a ja sam ispao loš veterinar jer nisam uspeo preko telefona da postavim dijagnozu. To što je vlasnica previdela da treba da se javi dežurnom veterinaru ako se stanje nepopravi ili pogorša nije olakšavajuća okolnost – ja sam loš veterinar. To što njihov westi nije primio nijednu vakcinu za svojih 7 meseci života  nije njihova odgovornost – ja sam loš veterinar.

Ja razumem da je mnogima od Vas potrban savet veterinara. Ja bih prvi voleo da pozovem mog lekara kada god osetim potrebu da ga nešto pitam. Ali stvari ne stoje tako.

U Veterinarskoj ambulanti GUTA uvek ćete dobiti smernice kako da pripremite Vašeg ljubimca za pregled ( da li da mu se uskrati hrana i/ili voda pre pregleda ili intervencije, da li da mu se dopusti da obavi malu nuždu ili ne pre ultrazvučnog pregleda i sl.), kako da izazovete povraćanje ukoliko je došlo do gutanja otrova, kako da zaustavi krvarenje usled akutne traume. Ali nemojte očekivati da preko telefona saznate dijagnozu,da  saznate koji se lek i u kojoj dozi upotrebljava za rešavanje određenog problema.

Istina je takođe da davanje besplatnih saveta neumanjuje račune kod velikih trgovinskih lanaca kao što su MAXI , TEMPO , METRO niti obezbeđuje ulaznice za koncert Marka Knopfler a.

 

Takođe, na osnovu mog višegodišnjeg iskustva, mogu da tvrdim da u većini slučajeva nije novac presudan kada se pokušava „lečenje“ preko telefona već se radi o komforu i pasivnosti samih klijenata. Pasivnost i komfor klijenata se najviše ispoljava kod insistiranja na kućnim posetama previđajući sve nedostatke i rizike koje sa ovakvim aktivnostima idu. Setite se samo Majkla Džeksona ( Michael Jackson )  i primene određenog leka u neadekvatnim uslovima. Na ovaj način pokušavam da apelujem na sve korisnike usluga Veterinarske ambulante GUTA da imaju respekt i poštovanje prema onima koji su u službi zdravlja Vaših ljubimaca jer vreme koje imamo u okviru 24sata je ograničeno.